Koliko je dinar u stvari jak?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, sumirajući 2018.godinu izjavila je da je dinar druga najstabilnija valuta na svetu, i citirala agenciju Blumberg koja je prenela ovu vest. Kurs jeste stabilan, na nivou oko 118 i miran poslednjih godina, ali da li je zaista dinar toliko postao jak ili je to samo privid iza koga se krije nešto drugo?

Kurs evra u odnosu na dinar formira se svakodnevno na međubankarskom tržištu na osnovu trgvovanja između banaka. Kao i svaka druga roba, veća tražnja utiče na skok cene to jest kursa evra i obrnuto. Do pre nekoliko godina, bankama je bilo dozvoljeno da trguju međusobom u zavisnosti od procene kako će se kurs kretati u toku dana ili nedelju dana, mesec dana. Kao i menjačnice, tako i banke zarađuju između kupovnog i prodajnog kursa. Nije postojalo ograničenje koliko može da kupi ili proda. Jedino o čemu je banka vodila računa jeste Devizni rizik odnosno limit izloženosti prema evropskoj valuti.

Primera radi, ukoliko klijent banke, pravno lice, plaća fakturu u inostranstvu za neki uvoz, on mora da kupi evre od svoje banke kako bi transferisao sredstva u inostranstvo. Da bi održala svoj devizni rizik banka je sa druge strane kupovala na međubankarskom tržištu istu količinu evra. Liberalizacija tržišta dovela je do toga da banke mogu da kupuju i prodaju evre nevezano da li prodaju ili otkupljuju evre od klijenta. Mnogi su to smatrali špekulativnim radnjama banaka koje utiču na oscilacije evra od po nekoliko dinara na dnevnom nivou. Ali upravo to je liberalno tržište koje funkcioniše u svetu. Uostalom odnos evra i dolara ili nekih drugih valuta, upravo se formira na osnovu međubankarskog trgovanja na svetskim berzama. Na osnovu ponude i tražnje dobija se kurs, a na tražnju i ponudu opet dalje utiču i drugi faktori: ekonomija države, izvoz, uspeh velikih kompanija,…

Imajući u vidu da Srbija daleko više uvozi nego što izvozi te ima veći odliv nego priliv deviza na domaće tržište, ne treba biti preterano pametan pa zaključiti da „stabilnost“ dinara nema dodirnih tačaka sa tražnjom i ponudom evra već isključivo sa restriktivnom politikom centralne banke koja svojim novim propisima, poslednjih godina, zahteva od banaka da unapred najave kada će kupovati ili prodavati devize za svog klijenta kako bi NBS mogla da interveniše na međubankarskom tržištu. Na taj način NBS održava kurs oko 118 dinara za jedan evro već mesecima, da ne kažemo godinama. Iz svega navedenog dolazimo do zaključka da Srbija iako nema zvanično fiksni kurs, zapravo jeste, daleko od slobodnog liberalnog tržišta.

Dinar jeste druga najstabilnija valuta, ali ne srpski, već bahreinski. To je vest sa Blumberga. Najveću zaslugu bahreinski dinar „duguje“ činjenici da je Bahrein bogat naftom te od izvoza nafte širom sveta imaju daleko veći izvoz od uvoza pa samim tim i priliv od odliva deviza na svoje tržište što valutu čini stabilnom već duže vreme.

Da li se guvernerki potkrala greška ili je to samo pokušaj da se srpski dinar prikaže jačim i stabilnijim nego što to zaista jeste, vreme će pokazati, tek država koja ima spoljno trgovnski deficit i negativan platni bilans sa većinom zemalja, teško da može imati valutu drugu po snazi u svetu. Centralna banka već nekoliko godina drži pod kontrolom dinar, što i nije loše, ali ne po cenu „gušenja“ liberalnog tržišta kome sve uređene zemlje teže.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.