Koliko je “skup” srpski lobi u EU?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Među 20 zemalja izvan Evropske unije koje najviše troše na pokušaje da utiču u institucijama u Briselu, našla se i Srbija, piše Dojče vele na osnovu podataka iz registra lobista.

Na lobiranje u EU od januara 2017. do septembra 2018. uglavnom su pravna lica iz EU potrošila više od dve milijarde evra. U tom periodu lobisti u Vašingtonu su potrošili 4,7 milijardi evra, pokazuju podaci američke nevladine organizacije Centar za odgovornu politiku.

Dojče vele (DW) navodi da lobisti van EU čine samo devet odsto pravnih lica u registru lobista i učestvuju sa 11 odsto u ukupnoj potrošnji na lobiranje.

Najviše novca iz zemalja van EU na uticaj u Briselu potrošile su SAD (120 miliona evra), a zatim idu Švajcarska i Norveška. Slede Japan i Kina, dok Rusija drži osmo mesto.

Srbija je na 15. mestu i, sudeći po grafikonu, u posmatranom periodu je za pokušaj ostvarivanja uticaja u Briselu dala manje od pet miliona evra.

Pravna lica iz zemalja EU razumljivo imaju mnogo veći interes da lobiraju u Briselu i zato je na listi 30 zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u institucijama EU samo pet zemalja van EU.

U posmatranom periodu iz zemalja van EU, kompanije iz SAD i Švajcarske su na lobiranje u Briselu potrošile najviše, a sledi Norveška koja je na ukupnoj listi najvećih lobista u EU 19, pokazala je analiza DW.

Belgija je prva na listi zemalja koje su najviše potrošile na lobiranje u EU, preko 500 miliona evra, ali su, kako se navodi, stotine miliona prijavili lobisti koji nisu iz te zemlje već je reč o konsalting firmama, kompanijama za lobiranje, udruženjima i organizacijama koje imaju kancelarije u Briselu.

Pri dnu liste 30 zemalja koje najviše troše na lobiranje u institucijama EU je Kina koja, prema rečima Dankana Frimena iz EU-Kina Centra za istraživanja Koledža Evrope, nema tradiciju lobiranja i čije kompanije ne lobiraju na isti način kao one u Evropi ili SAD.

Sa ciljem da odgovori na sve češće žalbe zbog nedovoljne transparentnosti kod donošenja odluka i uloge lobista u tome, EU je 2008. pokrenula registar lobista (registar transparentnosti), otvorenu bazu podataka u kojoj se grupe za pritisak (entiteti) registruju navodeći svoje finansije i interese kako bi imali pristup Evropskoj komisiji.

Međutim, upis u registar nije obavezan po zakonu već je na dobrovoljnoj bazi, pa je u EU moguće lobirati i bez registracije. Ne postoji kontrolni mehanizam koji će obezbediti da lobisti unose tačne i ažurne podatke.

Stručnjaci smatraju da lobisti uvek prikazuju manje sume novca nego što zaista daju za lobiranje. Uprkos svemu tome, registar lobista je glavni izvor informacija o lobiranju u Briselu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay