Koliko smo svesni radne eksploatacije?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Radna eksploatacija je globalni problem koji nije zaobišao ni Srbiju, koja od prošle godine ima usvojenu strategiju prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, a na zajedničkom poslu angažovani su država, sindikati i nevladine organizacije.

Radna eksploatacija bila je tema skupa “Poslovanje uz poštovanje ljudskih prava” u organizaciji Saveta Evrope. Šef Kancelarije SE u Beogradu,Tim Katrajt kaže  da u Evropi postoji sve više slučajeva trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

On je rekao da proizvode ne treba gledati samo kroz cenu, već da treba razmisliti i o tome da li iza njih stoji radna eksploatacija.

Najranjivije kategorije su, kako je rekao, deca, izbeglice – migranti, a eksploatacija se dešava najčešće u oblastima poljoprivrede, tekstilne industrije, ugostiteljstva, građevinarstva, keteringa.

Konsultant SE Tamara Vukasović kaže da se u Srbiji radna eksploatacija ne prepoznaje dovoljno, da je malo slučajeva koji su dobili sudski epilog te i da je nedovoljno zaustavljanje regrutovanja.

Kako je eksploatacija radnika globalni problem često eksploatisani radnici potiču iz Srbije, ali i da je naša zemlja samo tranzitna zona.

Žrtve su najčešće oni koji su u potrazi za poslom, naglasila je Vukasović i dodala da je na meti najčešće nekvalifikovana radna snaga.

“Međutim, predrasude su da se to može desiti samo naivnima. Dešava se svima”, istakla je ona.

Učesnici skupa istakli su da je važno razmišljati o svakom proizvodu kako je nastao i da li su radnici koji su ga radili bili eksploatisani.

Kao primer navedeno je sve veće uvođenje električnih automobila gde je važna komplonenta kobalt koji uglavnom dolazi iz afričkigh rudnika u kojima rade deca.

Izvor: Večernje novosti/agencije

Foto: Pixabay