Mastercard SME CEE Monitor: U Srbiji tržišni uslovi najveći izazov za razvoj MSP

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Trećina malih i srednjih preduzeća (MSP) u Centralnoj i Istočnoj Evropi omogućili su plaćanja karticom kao odgovor na zahteve potrošača, dok 18 odsto njih vidi prihvatanje kartica kao priliku da njihova preduzeća prate moderne tehnološke trendove. To su rezultati istraživanja kompanije Mastercard o MSP sektoru u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), koje je takođe otkrilo da, uprkos činjenici da informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su relevantne i očekuje se da će imati sve veći uticaj na društvo, MSP većinom i dalje posluju u tradicionalnim oblastima.

Četvrtina preduzeća posluje u segmentu maloprodaje, u uslužnom sektoru (16,5%) i proizvodnje (11,8%) Situacija u Srbiji je slična kao i u zemljama u širem regionu, s obzirom na to da 29,5% lokalnih MSP posluje u maloprodaji, 22% u proizvodnji i 20,5% u uslužnom sektoru. Interesantno je da, iako se broj firmi i zaposlenih u ICT sektoru, kao i  profit tih firmi konstantno uvećava, samo 2,5% srpskih MSP posluje u okviru ICT sektora.

Mala i srednja preduzeća čine preko 99% svih poslovnih činilaca u ovom regionu. Skoro dve trećine njih su mikro preduzeća (1 – 9 zaposlenih) i najviše ih je u Mađarskoj (69% svih MSP u zemlji), dok su preduzetništvo i samozapošljavanje najčešći u Srbiji (30,5%).

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji postoji 10.276 POS terminala na milion stanovnika, što je značajno ispod proseka za CIE od 17.909 POS terminala i što pokazuje da je potrebno još raditi na širenju prihvatne mreže za bezgotovinska plaćanja. Trećina ispitanika (34%) izjavilo je da su terminal dobili besplatno od svoje banke a da mesečnom nivou plaćaju naknadu koja odgovara mesečnom prometu koji obave, što je ujedno najčešći način saradnje MSP sektora sa bankama.

CEE SME Monitor je pokazao da MSP prepoznaju prihvatanje kartica u svojim radnjama kao pogodnost koja pojednostavljuje svakodnevne operacije (40%), pomaže u privlačenju novih kupaca (35%) i pruža veći osećaj sigurnosti (13%). Pored toga, MSP u Srbiji vide elektronska plaćanja kao prirodnog saveznika  njihovom onlajn poslovanju jer smatraju da su elektronska plaćanja pouzdana (54%) i pružaju potencijal za razvoj (23%). U prilog tome govori i rezultat istraživanja da se 46% plaćanja u veb šopovima trgovaca koji omogućavaju elektronsko plaćanje obavi upravo platnim karticama, 31% putem e-banking usluga, dok se tek 15% plaćanja obavi gotovinom prilikom dostave.

Direktor za tržišta Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard Jelena Ristić je rekla da trgovci razumeju da, ukoliko žele da ostanu konkurentni moraju da se kreću u istom pravcu kao i njihovi digitalno osvešćeni potrošači.

Jaz između onoga gde trgovci jesu i gde treba da budu može se premostiti  tako što će platna industrija napraviti skok ka modernim platnim tehnologijama kao relevantnim, racionalnim i sigurnim mehanizmima koji će omogućiti da se plaćanja obavljaju i prihvataju bilo kada i bilo gde, istakla je ona.

Tržišni uslovi i visoke takse usporavaju razvoj bezgotovinskog društva u Srbiji

SME CEE Monitor bavilo se i načinima na koji MSP upravljaju svojim troškovima poslovanja, pa se došlo do podataka da se najčešće koriste plaćanja preko poslovnih računa (CIE prosek iznosi 57,9%), bez obzira da li se radi o plaćanjima ka dobavljačima, plaćanju poreza ili vođenju operativnih troškova.

Gotovinska plaćanja su takođe zastupljena (35,7%), pogotovo u Bugarskoj i Grčkoj. Ono što je interesantno je da je gotovina u značajno manjoj upotrebi kada se radi o plaćanju poreza (22,7%), što ukazuje da zakonski okviri i obaveze u pogledu elektronskog plaćanja igraju značajnu ulogu u procesu prelaska iz gotovinskog u bezgotovinsko društvo.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji takođe prepoznaju prednosti elektronskih plaćanja za nesmetano poslovanje, tako da 65,7% ispitanika upravlja svojim troškovima putem poslovnih računa u banci, dok 20,5% koristi poslovne kartice. Upotreba gotovine je ispod CIE proseka (29,5%) što je ohrabrujući znak u pogledu povećanja transparentnosti finansijskih tokova u zemlji.

CEE SME Monitor pokazuje da prvenstvo spoljni faktori usporavaju dalji razvoj. Tržišni uslovi, odnosno niska kupovna moć građana, je najčešći istaknuti negativni faktor za dalji razvoj(19%), a za njima slede visoke poreske stope (16,07%) i komplikovane birokratske procedure (9,94%), dok se manje od 4% njih bori sa mogućnošću pristupa dodatnim sredstvima. Slična je situacija i u Srbiji s obzirom na to da lokalne firme najviše poteškoća imaju sa tržišnim uslovima (24,5%) i visokim porezima (16%), dok je svaki deseti ispitanik istakao nelojalnu konkurenciju i nepovoljne trgovinske propise.

 S obzirom na to da su ovi primarni problemi deo regulatornog i makro-ekonomskog okvira, bitno je da postoji otvoren dijalog između MSP i ostalih interesnih strana na tržištu kako bi se ove prepreke prevazišle. Na globalnom nivou, Mastercard je posvećen finansijskom uključivanju 500 miliona potrošača i 40 miliona trgovca do 2020. godine, tako da globalni uvidi, stručnost i iskustva u oblasti tehnologije elektronskog i digitalnog plaćanja mogu biti od velike koristi za vlade zemalja u CIE regionu na putu ka izgradnji održive ekonomije.

 MSP sektor u regionu:

  • 61,21% MSP u CIE spadaju u kategoriju mikro preduzeća (1 – 9 zaposlenih sa godišnjim obrtom do 2 miliona evra). Drugi najčešći vid MSP-a su preduzetnici i samozaposlene osobe (26,87%), iza njih slede mala preduzeća (10 – 19 zaposlenih sa godišnjim obrtom između 2 i 10 miliona evra), što predstavlja 8,82% MSP u regionu, i na kraju srednja preduzeća (20 – 50 zaposlenih, sa obrtom između 10 i 50 miliona evra)  čine 2,86% MSP poslovnih subjekata.
  • U Poljskoj, 34% poslovnih troškova obavi se putem kartica, dok u Ukrajini taj broj iznosi 23,5%. Grci i Hrvati najčešće koriste svoje lične kartice za obavljanje plaćanja koje se odnose na poslovanje preduzeća (19%, odnosno 21,5%).
  • Kada vode svoje poslovne troškove, MSP se obično oslanjaju na fakture sa poslovnih računa (60,92%), gotovinu (34,85%), uplatnice (19,52%) i poslovne kartice (14,59%).
  • Svi predstavnici MSP sektora u Bugarskoj vide sebe kao potpuno finansijski uključene, dok tek sve trećine grčkih MSP igrača ima isti stav.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.