MEDIJA TRENDOVI 2019: Doba sveprisutnog TV-a

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iako gledanje televizije uživo opada u poslednjoj deceniji (sa 10,5 časova u 2010. na 4,1 čas u 2018. godini u SAD), prema Nilsenu, televizija (TV) je i dalje medij koji oduzima najveći deo našeg vremena (43 odsto ukupne medijske potrošnje).

To znači da TV još uvek ima najveći domet (eng. reach) i upravlja sa najviše vremena.


„Over-the-top” televizija jeste vid emitovanja novog doba. Gledanje TV-a preko striminga uživo, servisa „BBC iPlaier”, „Netfliks”, multiplatformskog videa, pametnih telefona i konzola pokrenuto je u eri sveprisutne televizije i rastućeg sadržaja.

Šta je to što iz ponude servisa kao što su „Amazon Prime”, „Hulu TV”, „Sling TV”, „HBO Nov” i „Netfliks” promenilo emitovanje? Pristup na zahtev, video na zahtev, samostalno emitovanje, multi-monitorsko gledanje, fleksibilna pretplata, suženi televizijski snopovi/mršavi snopovi, originalni sadržaj, interakcija sa publikom, isplativi paketi samo su delovi ponude.

Emitovanje je, dakle, otišlo dalje od linearne televizije, skupih kablovskih paketa i nefleksibilnog programskog podešavanja. Striming i OTT televizija su „pogodni za televizijsko oglašavanje” u strimovanim i ciljanim reklamama. Analiza velike količine podataka i medijske publike jeste nova tendencija u delatnosti emitovanja i televizije, koja prevodi TV reklame na sledeći nivo.


Informacije o pretplatnicima i podaci povučeni iz više izvora uključujući „Social TV”, angažovanost na mreži, alati za merenje medijske publike itd. oblikuju televizijsko oglašavanje. Ovo dokazuje da, iako striming giganti poput „Netflix”-a nastavljaju da se šire na globalnom nivou, internet televizija ne kanibalizuje emitovanje – ona ga dopunjuje.

Budućnost televizije leži u personalizovanoj tehnologiji, iskustvu gledanja na zahtev, distribuciji individualizovanog sadržaja, maratonskom gledanju, kratkim televizijskim emisijama i nezavisnom bioskopu, inovativnim televizijskim formatima, više lokalizovanom i lokalnom sadržaju, modelima bez reklama do modela sa ciljanim reklamama i činjenici da su svi ljudi povezani na mobilni telefon.

Dakle šta se događa u Srbiji?

U Srbiji, linearno televizijsko emitovanje je još uvek „apsolutni kralj”.
Prosečna dnevna TV gledanost u 2018. godini iznosila je 5,3 sata. Od početka 2017. godine, Nilsen prati odloženo gledanje emisija u Srbiji i trenutni udeo odloženog gledanja jeste oko 2,5% iako 25% svih TV paketa poseduje ovu opciju.

Tendencija je da se prihvata digitalni tip prijema – ukupni digitalni prijem iznosi skoro 85% (30% više u odnosu na 2015!).

U Srbiji se TV sadržaj uglavnom i dalje prati preko TV ekrana – samo 10% televizijskih gledalaca prati TV program na kompjuteru, 3% na tabletu i 9% na pametnom telefonu.

Od januara 2016. godine, „Netlix” je dostupan u Srbiji, ali je njihov tržišni udeo još uvek veoma mali – prema Nilsenu i TGI Srbija, tržišni proboj „Netflix”-a je oko 1%. Imajući u vidu OTT TV, IPTV proboj u Srbiji je i dalje oko 18%.

U oktobru ove godine SBB je uspostavila EON platformu – ova platforma omogućava televizijsko emitovanje visokog kvaliteta, video na zahtev, multi-monitorsko gledanje,
glasovnu pretragu itd.

Zbog još uvek malog proboja pametnog TV-a (16%) u poreenju sa 29% na svetskom nivou, EON sa svojom platformom čini da svaki TV bude pametan. Ova platforma omogućava vam da gledate sadržaj na TV-u pomoću „EON Smart Box“-a, na tabletu i pametnom telefonu, računaru ili ureajima za strimovanje (kao što su „NVIDIA
SHIELD“, „Chromecast“ i „AirPlai“).

Video će biti prisutan svuda vertikalni video i „bite sized“ video u mikro-momentima

Do kraja 2019. godine, video snimci činiće zapanjujućih 80% ukupnog saobraćaja na Internetu.

U „mobile first” svetu, vertikalni video uspostavlja standarde i jedino što se može očekivati je njegov dalji rast. Danas, 94 posto ljudi drži telefone uspravno kada snima sadržaje na pametnim telefonima.

Na Snepčetu i Instagramu svake godine u svetu nastane više milijardi priča, a skoro sve su snimljene vertikalno.

Video prenos uživo je takođe u usponu: prema Fejsbuku, video prenosi uživo imaju šest puta veću angažovanost od onih koji nisu uživo. Već sada gledamo više video prenosa uživo preko platformi prvo napravljenih za mobilne telefone („mobile first
platforme”) kao što su Snepčet i Instagram.

Više nije dovoljno da brendovi kreiraju dobar sadržaj. Da bi se istakli u milion priča, oni moraju svoju priču da ispričaju u kratkim nastavcima, sa video zapisima „veličine zalogaja”. Prema Geriju Vajnerčuku, brendovi danas moraju da “pričaju svoju priču u mikro-momentima, jer je očigledno da živimo u kulturi reklamnih oglasa, gde svakome nedostaje jedina roba koja je istinski važna u našim životima — naše vreme.” Naše vreme je još rasparčanije na Internetu.

Umesto da provode sate u surfovanju Internetom i društvenim medijima, ljudi istražuju digitalni svet u kratkim naletima, sa mobilnih uređaja. Upravo ti mikro-momenti — momenti kada se posećuje internet u potrazi za preporukama šta da se radi, gde da se ide,
šta da kupi — predstavljaju šansu da se povežete pričanjem priče.

Šta je sa srpskim tržištem?

Prema RATEL-u, 46% korisnika Interneta konzumira video sadržaj najmanje jednom dnevno. Bez obzira na to, kada je reč o vertikalnom videu, Srbija je i dalje nepripremljena za ovaj trend. Budući da u Srbiji većina oglašivača ne pravi prilagođene video snimke za digitalne uređaje i jednostavno koriste TV reklame na digitalnim uređajima, vertikalni video zapis je nešto što je još uvek daleko. To je još neverovatnije ako se ima na umu da je video format zabeležio najveći rast od 44% u 2017.godini.

Izvor: Direct Media United Solutions

Foto: Pixabay