Može li lokalna hrana da nahrani i srpsku ekonomiju?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Youtube/RTS

Na nacionalnoj listi nematerijalne kulturne baštine znatan broj stavki posvećen je hrani. Neki od proizvoda koji imaju šansu da se nađu i na Uneskovoj listi svetske nematerijalne baštine jesu pirotski kačkavalj, belmuž, kajmak… Istraživali smo da li hrana, osim što se njome čuvaju običaji, može da osigura i ekonomski napredak lokalne zajednice, prenosi RTS.

Put do kupaca našao je samo pirotski kačkavalj. Jedini je sa liste koji ima zaštićeno geografsko poreklo, a njegovu proizvodnju sMertifikovala je samo mlekarska škola iz Pirota.

Kod nelojalne konkurencije takozvani pirotski kačkavalj odleži tek nekoliko dana, iako pravila kažu drugačije.

„Proces proizvodnje koji traži minimalno vreme sazrevanja od dva meseca ima veliko kaliranje, odnosno velike gubitke, pa ne može biti u ovom trenutku toliko profitabilan. Ali, ukoliko bi se zaštitili ovi proizvodi, brendirali i izvozili u inostranstvo, samim tim i cena bi bila veća“, kaže direktor Mlekarske škole Nenad Đorđević.

U Srbiji 45 proizvoda ima zaštićeno geografsko poreklo. Pravo na korišćenje te oznake tražilo je tek dvadesetak proizvođača.

„Imamo situaciju gde proizvođači baš i ne žele da uđu u sistem zaštite geografskog porekla, jer tu ima pravila koja moraju da se poštuju. Posebno sa aspekta sirovine, gde sirovina mora da bude sa tog područja, zatim sa aspekta načina proizvodnje koja mora biti reprezentativna“, rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Etnolozi koji su na listu nematerijalne baštine svrstali još i šljivovicu, vojvođanski hleb cipovku, žmare i pazarske mantije, kažu da je za održivost proizvodnje ipak najvažnija svest zajednice o vrednostima koje baštine.

„Zato što ekonomski može neko da ima novac i da ima mogućnosti da nešto mnogo proizvede, a da pri tom lokalna zajednica nema svest o tom značenju, ili se otuđi od tog i samim tim dobije završetak a ne ekonomski potencijal“, kaže Dušica Živković iz Etnografskog muzeja.

Proizvođači, odnosno njihova udruženja, koja žele da zaštite lokalane proizvode visoke kulturne i gastronomske vrednosti imaju pravo da traže sredstva iz lokalnog budžeta.

Ministarstvo poljoprivrede finansira izradu elaborata i dobijanje certifikata, kao i neophodne laboratorijske analize za zaštitu geografskog porekla.

Izvor: RTS

Foto: Youtube/RTS