Nemačka porodična firma posle 80 godina saznala da se obogatila preko Hitlera

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Jedna od najbogatijih nemačkih porodica planira da donira 10 miliona evra (8,5 miliona funti) u dobrotvorne svrhe. A zašto bi to tek tako uradili? Pa zato što su tek saznali (80 godina kasnije) da su njihovi preci podržavali Hitlera i da su za sticanje bogatstva preko svoje firme koristili prisilni rad.

Albert Rejman stariji i Albert Rejman mlađi koristili su ruske civile i francuske ratne zarobljenike kako bi izgradili svoje bogatstvo, navodi se u dokumentima objavljenim u nemačkim novinama Bild.

Portparol porodice, Piter Harf, koji je partner menadžera kompanije “Reimann’s JAB Holding” kaže da su nedavna unutrašnja istraživanja potvrdila te nalaze.

“Sve je tačno”, rekao je on novinarima. “Rejmen stariji i Rejmen mlađi su krivi i trebalo je da idu u zatvor”.

Otac i sin, koji su umrli 1954. i 1984 godine, nisu govorili o eri nacista i porodica je mislila da su sve veze porodice sa nacistima otkrivene u izveštaju iz 1978. godine. Ali posle čitanja dokumenata koje porodica ima, mlađa generacija je počela da se raspituje i naručila od istoričara Univerziteta u Minhenu da temeljnije ispita istoriju Rejmena.

Veštak je preliminarne nalaze predstavio pre nekoliko nedelja Rejmanovoj deci i unucima, kao i Harfu. Kako je istakao, svi su se postideli i izjavili da su ti zločini “odvratni”.

Mnoge nemačke kompanije priznale su da su koristile robove tokom nacističke ere i da su sprovele sopstvene nezavisne istrage. Nemačka vlada je 2000. godine odobrila fond od 10 milijardi maraka (oko 5,1 milijardu evra) kako bi se osigurala komenzacija za istraživanja, a dosta novca je došlo od upravo tih kompanija.

Tokom Drugog svetskog rata, kompanija je koristila prinudne radnike u svojoj industriji hemikalija. Nije bilo jasno koliko ih je ukupno korišćeno, ali izveštaj pokazuje da je 1943. godine bilo 175 prisilnih radnika, što je oko 30 odsto radne snage. Pored ruskih i drugih istočnoevropskih civila, kompanija je koristila francuske zarobljenike. O njima se Rejmen mlađi žalio i u pismu gradonačelniku Ludvigshafena 1940. godine,  u kome je naveo da se zarobljenici „nisu dovoljno trudili“. (inspiracija za naslovnu sliku iz koncentracionog logora Dahau „Rad oslobađa“)

Posle rata, njih dvojica su ispitivana od strane okupatorskih savezničkih sila i prvobitno im je zabranjeno da nastave sa svojim poslovnim aktivnostima, ali su onda presudu ukinuli Amerikanci.

Harf je rekao da će porodica donirati deset miliona evra u dobrotvorne svrhe kao gest, a kada izveštaj bude kompletiran, on će biti objavljen javnosti. „Celu istinu treba staviti na sto“, rekao je on.

Izvor: BIZLife/Daily Mail

Foto: Pixabay

Komentari 1

  1. Bozo

    Opet ne pisete – ne prevodite nemacka prezimena ispravno: Rajman a ne Reiman. Istoricari nisu otkrili nista sto vec nije bilo poznato. Nemacki muskarci su bili na frontu pa su onda morali zaposljavati ratne zarobljenike.