Od pet čašica, četiri su „na crno“

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Čak 80 odsto prometa alkoholnih pića u Srbiji je nelegalno, saopštio je Miloš Ilić, predsednik Grupacije uvoznika i distributera alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Ovaj podatak, kako je objašnjeno, odnosi se na trgovinu alkoholom u „sivoj“ zoni, prodaju preko oglasa i interneta, u neregistrovanim ugostiteljskim objektima, prodavnicama i na pijacama.

„Evo, ukucajte ’prodajem rakiju’ i videćete da je internet prepun takvih oglasa. To prilično ugrožava tržište. Prodaje se roba koja nema poreklo, nije prošla analizu bezbednosti hrane, i remeti i ovako tešku situaciju kada je proizvodnja u pitanju“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

„Prodajem rakiju šljivu – 20 gradi – 300 dinara“, „Dunja i kajsija – cena 2 evra“, „Prepečenica od madžarke – stara 5 godina – kristalno žuta – imam uverenje“, „Orahovac – staklena boca – vlastita proizvodnja“, samo su neki od oglasa na globalnoj mreži.

U Beogradu su okačeni i na autobuskim stajalištima, čak i u gradskom prevozu, na ogradama i ulazima stambenih zgrada, a prosečna cena litra šljivovice je od 500 do 600 dinara.

U udruženjima registrovanih proizvođača i uvoznika tvrde da su zbog „crnog“ tržišta na šteti nekoliko desetina miliona evra godišnje, neke procene idu čak do 100 miliona, a kao veliki problem navode da se neevidentirana alkoholna pića prodaju na raznim neprijavljenim manifestacijama, u salama za svadbe i „divljim“ objektima koji rade samo vikendom.

Nećemo skoro u EU, zašto žuriti sa registrovanjem „pecare“

U ovoj priči, tvrde legalni trgovci i ugostitelji, ogroman problem je i švercovani alkohol iz inostranstva koji se prodaje u Srbiji. Kako navode, hektolitri toga završe i u registrovanim objektima koji ih „provlače“ uz prijavljeno piće.

Legalni proizvođači i uvoznici alkoholnih pića zatražili su od države jasan plan za suzbijanje nelegalnog prometa i striktno definisanje nadležnosti i zadataka inspekcija.

„Sve se svodi na to da oni izlaze po prijavi. Ako bi ja trebalo, ili bilo ko od nas, da budem inspektor i da se bavim njihovim poslom onda hajde da budemo plaćeni za to“, kaže proizvođač Ivan Urošević.

Deo građana Srbije, u kojoj je oko polovine stanovništva za članstvo u Evropskoj uniji, kao jedan od razloga za skeptičan stav o uniji navodi strah da će im biti zabranjena tradicija pečenja domaće rakije.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi tada Srbija morala da poštuje pravila, da bi trebalo da se registruju svi proizvođači alkohola, što vidi tek kao daleku budućnost.

„Pa Srbija neće biti skoro u EU. Tako da verovatno ima i logike u tome da mnoge stvari ljudi neće da požure, jer razmišljaju zašto bi to radili ako ne moramo u EU“, konstatuje Kovačević.

Izvor: RSE

Foto: Pixabay