Poljska ostaje pri sistemu produžene odgovornosti proizvođača

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Poljsko ministarstvo za zaštitu životne sredine razmatralo je troškove uspostavljanja sistema multimaterijalnog depozita za ambalažni otpad, kao jedan od elemenata uključivanja paketa EU za otpad u poljsko pravo. Najnoviji izveštaj koji je uradila kompanija Deloitte utvrdio je da samo 10 zemalja u EU ima slične sisteme. Ovaj sistem, koji se pokazao kao skuplja opcija od unapređivanja postojećeg sistema, koštao bi građane Poljske oko 24 milijarde zlota (5,8 milijardi EUR) i podrazumevao bi postavljanje mreže od 118,000 automatizovanih tačaka za prikupljanje ambalaže širom zemlje, gde bi gradjani mogli da vrate iskorišćenu ambalažu i za to dobiju odgovarajuću propisanu nadoknadu.

Međutim, zamenik ministra za životnu sredinu, Słavomir Mazurek je nedavno  ukazao na to da trenutni sistem prikupljanja ambalažnog otpada i reciklaže u Poljskoj koji prikuplja i sortira otpad u centralizovanim punktovima, košta samo 70 miliona zlota godišnje (17,5 miliona EUR). “Šema depozita može biti efikasan način za dobijanje sekundarnih sirovina, ali prilikom razmatranja alternativa, moramo imati u vidu troškove rada takvog sistema”, rekao je Mazurek.

Jedan od razloga Mazurekovog opreza u vezi sa depozitnim sistemom je činjenica da Poljska postiže veoma dobre rezultate pod postojećom EPR šemom: u 2016. godini reciklirano je 73,1% odsto svog papira (u poređenju sa zahtevima EU od 60%), 47,4% plastike (zahtev EU je 22,5%) i 53,3% aluminijuma (cilj EU je 50%).

Sistem produžene odgovornosti proizvođača u Srbiji je uspostavljen 2010. Godine i za proteklih 8 godina su ciljevi ispunjeni u skladu sa Uredbom. Jedan od operatera sistema, kojih ima ukupno šest, Sekopak je do sada je u ovaj sistem investirao 405 miliona dinara, odnosno 3,3 miliona evra.  U periodu od 2010 – 2017. operateri sistema su zajedno sa svojim partnerima sakupili i poslali na reciklažu 800 hiljada tona ambalažnog otpada.

Cilj za 2017 je ispunjen sa 50% , što je minimalni cilj za ulaza u EU, te će Srbija do momenta sticanja punopravnog članstva ostvarivati još bolje rezultate.  Interesantno je da su zemlje u okruženju kao sto su Bugarska i Rumunija  imale tranzicioni period prilagođavanja Direktivi od osam godina do deset godina od trenutka kad su pristupile EU, što sa Srbijom neće biti slučaj.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay