Pomoć privredi ZA POHVALU, ali nekima se više isplati da ZATVORE firme

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Mere pomoći privredi i to kako je najavljeno pre svega najslabijem i najbrojnijem delu privrede, mikro, malim preduzećima i preduzetnicima, iako nominalno ogromne, čak 5,1 milijardu evra, izgleda da neće biti od koristi baš svim malim firmama.

Prilično jednoglasno ovaj deo privrede smatra da su mere dobrano zakasnele, a tim pre ne razumeju zašto uplata minimalne zarade za MMSP (mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnike) počinje tek u maju.

Osim toga, veliki broj nepoznanica i dalje muči vlasnike preduzeća. Na primer, ako sada isplate plate za mart, da li moraju da plaćaju poreze i doprinose budući da još nije donet zvaničan dokument koji to reguliše.

5 KLJUČNIH nedoumica privrede o paketu mera Vlade Srbije


Ima primera da su firme isplatile samo neto plate očekujući odlaganje poreza i doprinosa i sada je pitanje da li se mogu naći na meti Poreske uprave.

Takođe, ima slučajeva gde su vlasnici preduzeća izračunali da im se više isplati zatvoriti firme i otpustiti radnike nego uzimati pomoć države. Logika koja stoji iza toga je da će na kraju opet morati da plate te poreze i doprinose sledeće godine dok im firme nisu radile.

Recimo, ako se plaćaju nameti na minimalac, za neto platu od 30.000 dinara treba uplatiti državi oko 17.000 dinara. Takođe, nije jasno ni na koji iznos zarade će biti obračunavani ti porezi i doprinosi, da li na minimalnu ili na onu koju su poslodavci isplaćivali pre stupanja mera na snagu.

Ministarstvo finansija: Minimalac preko namenskog računa


Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže da su zatrpani pitanjima preduzeća u vezi primene mera.

“Ovih pet milijardi evra je za svaku pohvalu, ali nas interesuje implementacija. I veoma je važno vreme za koje će novac da stigne do preduzeća. Iz obraćanja privrednika deluje da će polovina maja kada se najavljuje uplata minimalnih zarada biti jako kasno za mnoge od njih.”
Postoje mehanizmi za raniju primenu. Preduzeća isplaćuju plate na kraju meseca, uglavnom iz prihoda, ali ako su prihodi nula, onda se i troškovi moraju prilagoditi, napominje on.

Neki vlasnici preduzeća su, prema rečima Atanackovića, već izračunali da im se više isplati da otpuste radnike, čak i sa odlaganjem poreza i doprinosa na zarade.

Pomoć za likvidnost u vidu odlaganja poreza i doprinosa na zarade i isplata minimalca zaposlenima (od maja) je svakako dobrodošla, ali firme plaćaju desetine drugih fiksnih troškova poput kirije za lokal, računovođe i desetine naknada.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, ističe da prosečno ugostiteljsko preduzeće plaća oko 50 fiskalnih i parafiskalnih nameta, kao što je naknada za puštanje muzike, letnje bašte, razne dozvole, dok im je promet nepostojeći.

“Teško je reći bilo šta dok se ne donese uredba u kojoj će biti precizni uslovi i pre svega rokovi primene mera. Ako firme redukovano rade ili čak i ne rade od polovine marta, oni već imaju problem da skupe pare za martovske plate.”

Ako država bude uplaćivala zarade od maja, treba izdržati još ceo april. Čeka se i odlaganje poreza i doprinosa, ali ovako kako je postavljeno to je kredit”, napominje Rajić.

On ističe da su u većini evropskih zemalja sredstva legla na račun firmi nedelju dana od proglašenja mera.

On otvara pitanje i na hiljade lokala koji su u vlasništvu lokalnih samouprava, s obzirom da su kirije jedan od najvećih fiksnih troškova za male firme. “Zašto opštine ne bi ponudile neko rešenje da pomognu preduzećima koja na rade?”, pita se Rajić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Komentari 1

  1. Sanja Jasovuc

    Postovani Biz lief,
    Procitala sam Vas tekst u kome ste objavili da je vecina Evropskih zemalja odvojila sredsva na ime pomoci na racun firmi, moram da vas na zalost ispravim i kazem da ta informacija koju ste naveli u tekstu nije tacno.
    Zivim u Austriji gde posedujem privatnu Firmu ( samostalni sam privrednik od 1999godine)
    Osim pregrst obecanja i danonocnog rada Parlamenta u kome su predstavnici vlasti trazili resenja za “pomoc” malim i srednjim preduzecima ,i usput se do iznemoglisti zahvaljivali jedni drugima na radu parlamenta u ovom teskin vremenima mi privrednici kojima je drzava zatvorila firme dobili smo od pomoci samo pravo na podizanje kredita sa rokom odplate do 5 godina i jedina olaksavajuca okolnost je to da su krediti bezkamatni i drugo nista!
    Porezi, uplate na racun sozialnog i penzionog za radnike dolaze na naplatu nakon zavrsetka krize ( a nisu nikako odpisani, kako to neki pisu) Kirije ja poslovne Objekte se moraju i dalje redovno placati ko to ne bude mogao jer mu je preduzece ostalo bez pazara( obrta novca) rizikuje da nakon tri meseca ostane bez objekta.I tu drzava nije pruzila nikakvu pomoc , vec nas je savetovala da svako od nas trazi razgovor sa vlasnicima objekata i pokusa da nadje individualna resenja.Plate radnicina moraju se i dalje isplacivati a drzava ce pomoci tako sto ce 75% plate refundirati poslodavcu nakon 60 dana, sto znaci da poslodavac je u obavezi da isplati plate odmah , a na koji nacin nikog ne interesuje.
    Vrhubac bezobrszluka je bilo izlaganje jednog politicari koji je tvrdijo da firmama ne sme to sad da bude Problem da od kapitala stecenim radom firme odplate sve tekuce obaveza ali se nije zapitao da li u praksi mala i srednja preduzeca uopste poseduju ustedjen Kapital.Odgovor je NE!

    Zato bi Vas molila da se bolje informisete o detaljima pre nego sto zapocnete sa pisanjem teksta i tako sirite dezinfirmacije zbog kojih onda citaoci stvore pogresnu sliku o stanju stvari.
    Ovo ni samo slucaj sa Austrijom vec i Nemackom, Svajzarskom .

    Sanja Jasovic