Privrednicima predstavljen program reformi od 2019. do 2021.

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: PKS

Predstavnici Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija Srbije predstavili su privrednicima Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP) i preliminarnu listu strukturnih reformi od 2019. do 2021. godine.

Vlada Srbije će konačni predlog ERP i listu strukturnih reformi, kao najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i članicama EU, morati da usvoji do kraja januara sledeće godine.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da ERP „pruža mogućnost privredi da kroz dijalog, kaže šta očekuje od reformi kako bi bila još uspešnija i konkurentnija i kako bi se povećao bruto domaći proizvod (BDP)“.

„Program ekonomskih reformi donosi i EU, njima je ovo osmi ciklus, a Srbiji prvi i u izradu tog dokumenta će uključiti privredu, civilno društvo i sindikat“, rekao je Mali. Istakao je da će se nastaviti politika visokog rasta BDP i da se ove godine očekuje rast od 4,4, a za sledeću 3,5 odsto.

Mali je rekao da će se nastaviti i politika smanjenja javnog duga, privlačenja investicija, otvaraja novih fabrika i smanjenja nezaposlenosti koja sada iznosi 11,3 odsto.

Budžet za narednu godinu je, prema njegovim rečima, koncipiran tako da podstiče potrošnju zbog čega će od 1. januara biti povećana minimalna cena rada, plate i penzije, a cilj je dalje rasterećenje privrede i povećanje standarada građana.

On je najavio reforme u sektoru energetike, tržišta rada, obrazovanja, borbu protiv sive ekonomije, unapređenje privrednog ambijenta i druge reforme.

Predsednik PKS Marko Čadež rekao je da se ERP ove godine prvi put definiše „kroz direktan dijalog sa privredom, što govori da je došlo novo vreme za privredu“.

„Rezulatat unapredjenja dijaloga sa privredom su i zakoni koji su nedavno usvojeni u Skupštini Srbije kojima se smanjuju ili drugačije obračunavaju neke dažbine zbog čega će privreda uštedeti velike svote novca“, rekao je Čadež.

Dodao je da će se, zahvaljujući izmenama odgovarajućih zakona, eko taksa plaćati, ne na ukupan prihod, već onoliko koliko preduzeće doprinosi zagađenju, uvedene su olakšice za inovacije i ukinuta carina na uvoz osnovnog kapitala za domaće privrednike.

Strukturne reforme, prema njegovim rečima, treba da doprinesu daljem unapređenju privrednog ambijenta, povećaju konkurentnost i efikasnost poslovanja preduzeća i „približe Srbiju Briselu“.

Čadež je rekao da je Srbija, od kada je postala kandidat za članstvo u EU, zaključno sa prošlom godinom, povećala robni izvoz za oko 72 odsto, a u zemlje EU izvozi 85,6 odsto više nego pre početka procesa pridruživanja, dok je deficit u robnoj razmeni sa zemljama EU samnjen za oko 40 odsto.

Privreda Srbije je, prema njegovim rečima, 2012. godine imala gubitak od 63 milijarde dinara, a prošle godine je zabeležila dobit od oko 437 milijardi dinara.

Merilo uspeha, kako je rekao, biće koliko privreda primenjuje savremene modele upravljanja, uvodi tehnološka unapređenja, automatizaciju i digitalizaciju, koliko se uključuje u međunarodne lance komapnija, zapošljava nove radnike i koliko građani bolje žive.

Izvor: Beta

Foto: PKS