„Prosečne plate od 470 evra, guvernerkin jak dinar – nerealno“

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

Procene da bi prosečna plata u 2019. godini mogla da iznosi 470 evra nisu realne, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić, uz ocenu da izražavanje plate u evrima ne prikazuje realnu kupovnu moć.

„Mislim da nije realno, fundamentalno ne bi ni trebalo da se plate izražavaju u evrima, jer to ne znači realnu kupovnu snaga. Možemo da imamo inflaciju i jak dinar koji dobija na vrednosti, pa da imate da rastu plate u evrima, a da se smanjuje kupovna snaga te plate. To nije dobar parametar za procenu rasta životnog standarda“, kazao je Šoškić za N1.

Dodaje da taj standard mora se meri kupovnom snagom građana i time koliko možete da zadovoljite svoje potrebe. „Da li će biti rasta plata u evrima je stvar koja može da se menja pod dejstvom restriktivne monetarne politike, a da ne odražava životni standard i kupovnu moć“, kaže Šoškić.

Mera inflacije je, kaže, jedna prosečna mera promene cena na tržistu i ona zavisi od toga kakav uzorak napravite, šta ste stavili u potrošačku korpu.

„Našu potrošačku korpu čine neke osnovne životne namirnice, ali treba imati u vidu da svako od nas trpi specifične inflacije koje zavise od naše potrošnje. Zvanično, inflacija je jedna aproksimacija nečega što bi trebalo da bude neka prosečna potrošnja“, kazao je Šoškić.

Pojedine zemlje, poput SAD, su već i odustale od tog indeksa i prešle na drugačiji način obračunavanja za koji smatraju da realnije govori o inflaciji koju osećaju građani.

Kao da ciljamo kurs, a ne inflaciju

Komentarišući izjavu guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da je dinar druga najjača valuta u svetu, Šoškić kaže da je ta izjava posledica „pogrešne interpretacije nekih vesti u međunarodnoj ravni“.

„To je sigurno pogrešna interpretacija nekih vesti u međunarodnoj ravni. Zato što dinar ne može da se kategoriše na taj način. Srpska valuta je valuta jedne male, nedovoljno konkurentne nacionalne ekonomije, koji ispoljava određenu stabilnost, ali koja je posledica restriktivne monetarne politike i finansijskih tokova koji ulaze u našu zemlju, a ne posledica izvoznog potencijala i konkurentne domaće privrede, na čemu bi trebalo da počiva rast valute u međunarodnim okvirima“, kazao je Šoškić, koji je i bivši guverner NBS.

Stabilnost dinara, dodao je, ne zasniva se na stabilnim osnovama.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da se jasno opredeli šta želi, jer je, kako kaže, 2008. godine usvojila ciljane inflacije, a od 2012. se ponaša kao da cilja kurs. „Kroz javnu debatu, ali u javnim telima, moramo se dogovoriti oko toga kakav monetarni model želimo. To je ključna tema“, kaže Šoškić.

Ovakva situacija odgovara uvoznicima, ali i državi, koja ima onda manji javni dug, kao i centralnoj banci, koja lakše održava inflaciju. „Najmanje odgovara zdravom delu srpske privrede, a to su oni koji imaju domaće repromaterijale i spremni su da izvoze“, kazao je Šoškić.

Izvor: N1

Foto: Beta

Komentari 1

  1. Mr Radomir Scepanovic

    Radovan Jelasic i Prof.DrDejan Soskic su bili guverneri sa knjiskim i prakticnim znanjem i iskustvom.Jedino jos ko je mogao da pomogne Srbiji je pokojni Dragoslav Avramovic.Ostali, nisu ni za portire ili higijenicare,a ne za takav posao!