Siva ekonomija sve belja

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Siva ekonomija se smanjuje i povećava se naplata poreskih prihoda, dok svest građana o štetnosti sive ekonomije raste, rečeno je na konferenciji Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) “Prvo poluvreme godine borbe protiv sive ekonomije”.

Građani su zaokupljeni borbom protiv sive ekonomije. Uspeli smo da problem sive ekonomije izbacimo u prvi plan, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, koji je predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za suzbijanje sive ekonomije.

“Dokaz za to je da su građani poslali 11 miliona koverata s računima za nagradnu igru ‘Uzmi račun i pobedi'”, rekao je Nedimović, ističući da će se težište u borbi protiv sive ekonomije staviti na praktičan rad inspektora koji mora postati “vidljiv”.

“Usvojili smo zakon koji će od 1. janura sledeće godine regulisati sezonski rad a koga nemaju mnoge zemlje”, rekao je Nedimović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je “dosta urađeno u poslednjih nekoliko godina u borbi protiv sive ekonomije”. “Radićemo na medijskoj promociji kako bi građanima objasnili da suma koja izmiče od naplate poreza nije mala”, rekao je on.

Zakonom o radu podignuta je efikasnost inspektora, a od 1. janura zakon o sezonskim radnicima regulisaće taj rad kako bi mogli da se naplaćuju porezi, rekao je Đorđević i najavio da će ove godine biti usvojeni i zakoni o lizingu radne snage i socijalnom preduzetništvu.

“Inspektori rada su ove godine obavili više od 33.000 kontrola što je 30 odsto više nego u istom periodu prošle godine, a zatekla je više od 9.000 neprijavljenih radnika, posle čega je više od 8.000 prijavljeno. Uvođenje telefona za prijavu rada “na crno” je dalo rezultate, jer je bilo 5.138 poziva i 103 mejla.”

“Razgovaraću s ministarkom pravde Nelom Kuburović kako bi unapredili sudsku praksu jer je za šest meseci na ime kazni naplaćeno svega 112 miliona dinara, a trebalo je više od 1,9 milijardi dinara”, rekao je Đorđević. Tako slaba naplata kazni je, prema njegovim rečima, “posledica zastarelosti predmeta i gledanja kroz prste”.

On je rekao da će se u buduće raditi na smanjenju nelojalne konkurencije, povoljnijem poslovnom ambijentu za mala i srednja preduzeća, zapošljavanju talenata, i kombinovanju socijalne pomoći s radom, a da su za mlade početnike predviđene olakšice u prvoj godini poslovanja.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić istakao je da je u borbi protiv sive ekonomije inspektorima omogućeno da za 48 sati uđu u stan za koji se sumnja da je mesto nekog nelegalnog posla. “U 2017. godini je u 415.000 kontrola pronađeno svega 3.000 neregistrovanih privrednika, što je bilo bolje za 10 odsto nego godinu dana ranije”, rekao je Ružić.

Ružić je pozvao privrednike da iskoriste zakonsku mogućnost i da u sklučaju da su napravili prekršaj, sklope sporazum o priznavanju i smanje kaznu.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović istakla je da svest građana o štetnosti sive ekonomije raste. “Istraživanje koje smo sproveli pokazuje da je nagradna igra ‘Uzmi račun i pobedi’ motivisala 35 odsto građana da traže račune za kupljenu robu. To znači da je nagradna igra ispunila svoj cilj”, rekla je Jovanovićeva.

Ona je istakla da se od Vlade Srbije sada očekuje reforma parafiskalnih nameta, paušalnog oporezivanja i unapređenje rada inspekcije. Dodala je da će Međunarodni monetrani fond pratiti sprovođenje nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay