Srbija godišnje „baci“ 50 MIL. EUR – preradimo samo 5% OTPADA

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U Srbiji se organizovano skuplja oko 80 odsto komunalnog otpada dok ostatak završava na divljim deponijama, kojih u Srbiji ima više od 3.500.

Međutim, svega pet odsto komunalnog otpada se preradi, pokazuju podaci Udrženja reciklera Srbije, a stručnjaci ukazuju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou kada je reč o skoro svim vrstama otpada te da je potrebno organizovano sakupljanje.

„U zemljama EU kroz ove vrste prerade odlazi oko 75 odsto otpada, a u nekim zemljama, poput Danske, Belgije, Finske, Švedske, skoro sav otpad se preradi. Kod nas se najveći deo sakupljenog komunalnog otpada odlaže bez ikakve prerade i to na deponije koje nemaju osnovne ekološke standarde, a preradi se do pet odsto komunalnog otpada“, kaže generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Ističe da osim problema u sektoru komunalnog otpada, u Srbiji postoji problem sa otpadom iz sekora rudarstva, industrijskim otpadom, istorijskim otpadom koji datira iz bivših državnih i društvenih preduzeća, kao i kod medicinskog, građevinskog i ambalažnog otpada.

Napravljeni su, kaže, određeni pomaci za poslednjih desetak godina u oblasti ambalažnog otpada, pa se procenjuje da je stopa reciklaže u ovom sektoru 35 do 40 odsto. Ipak, napominje, ambalažni otpad uvozimo iz drugih zemalja, umesto da se više prikuplja kod nas.

 

Nerazvijen sistem razvrstavanja otpada

Jedan od ključnih problema je nerazvijen sistem razvrstavanja otpada te zato on završava na deponijama. Kada je reč o otpadu koji zahteva specifičan tretman kao što su električni i elektronski uređaji, gume, baterije, akumulatori, ulja… zabeleženi su dobri rezultati, ističe.

Neophodno je, kaže, da se uspostavi dugoročno održivi sistem upravljanja otpadom primenjiv u našoj zemlji, kao i da za sve „igrače“ u ovoj oblasti pravila budu jasna i da se primenjuje kaznena politika za svako nepoštovanje pravila.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ističe da je važna edukacija građana, odnosno velika javna kampanja. Kaže da bi 80 odsto građana recikliralo kućni otpad kada bi imali namenske kontejnere za razvrsatavanje.

„U nekim gradovima postoje, ali to ne bi trebalo da budu pojavne fome, već moramo imati, na primer, kontejnere za odlaganje baterija u šoping centrima“, kaže Mitrović i dodaje da Srbija godišnje „baci“ 50 miliona evra korisnih materijala na smetlišta i deponije.

Izvor: Blic/Tanjug

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.