Srbija, još uvek, ima solidan ljudski kapital

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srbija je po novom Indeksu ljudskog kapitala bolja od proseka regiona i zemalja kojima pripada po dohotku, saopštila je Svetska banka.

Ta finansijska institucija novim Indeksom ljudskog kapitala, koji je predstavila na Baliju, u Indoneziji, na Godišnjoj skupštini Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, meri koliko zemlje gube u ekonomskoj produktivnosti nedovoljnim investiranjem u ljude.

Srbija ima indeks 0,76, Hrvatska 0,72, Slovenija 0,79, Albanija, BIH i Crna Gora po 0,62, Makedonija 0,53, Kosovo je zasebno rangirano (sa zvezdicom) i ima 0,56, dok Grčka i Bugarska imaju indeks 0,68, Rumunija 0,60, a Mađarska 0,70. SAD imaju indeks 0,76 kao i Srbija, Rusija 0,73, a Kina 0,67.

Najviši indeks u svetu ima Singapur, 0,88, a sledi ga Republika Koreja sa 0,84, dok je treći Hong Kong sa 0,82. Najniži indeks ima Čad, 0,29, pretposlednji je Južni sudan, sa 0,30, a jedno mesto pre njega je Mali sa 0,32.

U saopštenju SB se navodi da je ljudski kapital znanje, veštine i zdravlje koje ljudi akumuliraju tokom života, bio ključni faktor zaslužan za stope stabilnog ekonomskog rasta i smanjenja siromaštva u velikom broju zemalja u 20. veku, a naročito u Istočnoj Aziji.

“Ljudski kapital često je jedini kapital koji poseduju najsiromašniji”, rekao je predsednik Grupe Svetske banke Džim Jong Kim. On je dodao da je ljudski kapital ključni faktor podsticaja održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta.

“Ovaj indeks stvara direktnu vezu između poboljšavanja ishoda u zdravstvu i obrazovanju, produktivnosti i ekonomskog rasta. Nadam se da će zemlje podstaći da hitno reaguju i investiraju više i delotvornije u ljude”, kazao je Džim Jong Kim.

Indeks ljudskog kapitala za 157 zemalja Svetska banka pravi da bi se izmerio doprinos ljudskog kapitala produktivnosti sledeće generacije radnika.

Taj indeks odražava produktivnost deteta rođenog danas kao budućeg radnika, u odnosu na produktivnost kakva bi mogla da bude ukoliko bi to dete imalo besprekorno zdravlje i potpuno visokokvalitetno obrazovanje.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva rekao je da iako Srbija može da bude ponosna što je ostvarila rezultat iznad proseka, važno je da se ne upadne u zamku samozadovoljstva pošto može još dosta toga da se uradi.

“Na primer, poslednji dostupni podaci PISA testiranja pokazuju da se 40 odsto učenika u Srbiji smatra funkcionalno nepismenim u matematici, a oko 30 odsto je funkcionalno nepismeno pri čitanju”, kazao je Ndegva.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay