Šta nas čeka na tržištu energenata?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

Očekuje se da će do 2030. godine prirodni gas istisnuti ugalj s pozicije drugog izvora energije u svetu, nakon nafte, zahvaljujući nastojanjima da se smanji zagađenje vazduha i većoj potrošnji prirodnog gasa (LNG), objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Ta agencija sa sedištem u Parizu u godišnjim procenama za energetski sektor “World Energy Outlook 2018” navodi da će potražnja za energijom porasti više od četvrtine između 2017. i 2040. godine, uz pretpostavku o efikasnijoj upotrebi energije.

Ne bude li se energija efikasnije koristila, skok će biti dvostruko veći, procenjuju u agenciji.

U istom će razdoblju svetska potražnja za gasom rasti 1,6 posto godišnje, odnosno za ukupno 45 posto u odnosu na sadašnje razine, objavila je IEA.

Njene procene temelje se na scenariju izmene politike, koji uzima u obzir regulativu i mere u cilju smanjenja emisija štetnih gasova i borbu protiv klimatskih promena. Takođe pretpostavljaju efikasniju potrošnju goriva i energenata u zgradama, kao i druge faktore.

“U scenariju ‘Novih mera’ prirodni gas fosilno je gorivo s najvišom stopom rasta i do 2030. godine preteći će ugalj i postati drugi izvor energije, nakon nafte”, navodi se u izveštaju.

Kina, najveći uvoznik nafte i uglja u svetu, ubrzo će postati i najveći uvoznik gasa, a do 2040. godine njen će se neto uvoz približiti onome Evropske unije, procenjuju u agenciji.

Prema računici Reutersa, a prema podacima kineske carinske uprave, Kina je već pretekla Japan na mestu vodeće svetske uvoznice prirodnog gasa.

Iako je Kina treći potrošač prirodnog gasa u svetu, iza Sjedinjenih Država i Rusije, prisiljena je da uvozom podmiruje oko 40%  svojih potreba, budući da kineska proizvodnja ne uspeva da drži korak s potrošnjom.

“Iako je prerano za tvrdnje da će globalno tržište plina biti nalik tržištu nafte, obim trgovine LNG-om znatno se povećao od 2010. godine i dopro i do prethodno izoliranih tržišta”, objavila je agencija.

Do 2025. godine 40% ukupnog povećanja proizvodnje gasa otpadaće na Sjedinjene Države, stoji u izveštaju IEA-e. Nakon toga prevladaće drugi izvori, budući da će američka proizvodnja gasa dosegnuti vrhunac i više neće rasti.

Istovremeno će se i druge zemlje okrenuti nekonvencionalnim metodama proizvodnje, poput hidrauličkog frakturiranja.

Do 2040. globalna potražnja za električnom energijom rašće 2,1 posto godišnje, uglavnom zahvaljujući rastućoj upotrebi u ekonomijama u razvoju. U tom će razdoblju na električnu struju otpadati četvrtina ukupne potrošnje energije krajnjih korisnika, uključujući građane i industriju.

Ugalj i obnovljivi izvori zameniće mesta u miksu proizvodnje energije, procenjuju u IEA-i. Tako će udeo uglja pasti s današnjih oko 40 posto na 25 posto u 2040. godini. Udeo obnovljivih izvora prekoračiće pak 40 posto, u odnosu na sadašnjih 25 posto.

Emisije ugljen dioksida rašće sporo, ali kontinuirano i u 2040. godini dosegnuti 36 gigatona, što bi predstavljalo povećanje za 10 posto u odnosu na 2017. godinu. Njihov će rast uglavnom generisati veća potrošnja nafte i gasa, smatraju u IEA-i.

Izvor: N1, agencije

Foto: Beta