Svetska Banka „razočarana“: Srbija TEŠKO do planiranih 3,5 odsto

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: BIZLife

Srpska ekonomija je u prvoj polovini ove godine imala rast od 2,8 odsto, tako da će biti teško postići planirani godišnji rast od 3,5 odsto, ocenili su stručnjaci Svetske banke.

Najavljeno povećanje plata će nepovoljno uticati na privredni rast i dovešće do povećanje deficita, a rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, zaključci su Svetske banke.

Svetska banka je u novom redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, pod naslovom „Rastuće neizvesnosti“, prognozu rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije smanjila na 3,3 odsto, a očekivani srednjoročni rast je četiri odsto.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva je na predstavljanju izveštaja rekao da je srpska ekonomija na „zdravim nogama“ i da reforme idu u dobrom smeru, ali da privreda može da ima i bolje rezultate od postignutih.

Za to je neophodno, kako je istakao, nekoliko reformi koje bi doprinele da privredni rast u srednjem roku bude od pet do sedam odsto.

Prema oceni stručnjaka Svetske banke, potrošnja i investicije u Srbiji, iako snažne, neće biti dovoljne da nadoknade posledice usporavanja rasta izvoza, jer su usporene privredne aktivnosti glavnih trgovinskih partnera, pre svega Italije, ali i Nemačke.

Najavljeno povećanje zarada u javnom sektoru će verovatno dodatno doprineti nepovoljnoj promeni pokretača privrednog rasta, a povećaće se i deficit, navodi se u izveštaju.

Ukazano je da je veća potrošnja u Srbiji, kako javna tako i privatna, uglavnom posledica rasta uvoza, koji je u prvoj polovini ove godine uvećan 12,2 odsto, a očekuje se da će taj trend biti nastavljen do kraja godine.

„Rezultati industrije su u prvoj polovini godine bili razočaravajući, a prvi pokazatelji ukazuju i na skromnu poljoprivrednu sezonu“, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Rast plata u skladu sa BDP i inflacijom, a ne više od toga

Ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović je rekao da je dobro što rastu strane direktne investicije, koje su u prvoj polovini godine iznosile 1,8 milijardi evra, 28 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

To je, kako je naveo, i više nego dovoljno za finansiranje deficita tekućeg računa koji je, izraženo u evrima, u prvoj polovini ove godine uvećan za 51 procenat u odnosu na 2018.

Prema njegovim rečima, da bi bilo bolje da plate u javnom sektoru budu povećane u skladu sa rastom BDP i inflacijom, a ne više od toga, kako je odlučila Vlada.

Prema oceni stručnjaka Svetske banke, srednjoročne projekcije rasta BDP Srbije u velikoj meri zavise od brzine strukturnih reformi, jer još nije reformisan javni sektor koji karakteriše ozbljna neefikasnost državnih preduzeća.

„Kratkoročno, najvažnije pitanje je vreme trajanja izborne kampanje i perioda potrebnog za formiranje nove vlade“, upozorili su stručnjaci Svetske banke.

Izvor: Beta

Foto: BIZLife

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.