Tehnologija je nova religija

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Promo

Piter Hinsen (Peter Hinssen) je osoba koja je otvorila svoj “muzej” sa svim Apple-ovim kompjuterima u jednoj napuštenoj crkvi. Za njega je tehnologija nova religija, “droga” na koju je navučen još od tinejdžerskih dana. U svojoj poslednjoj knjizi “Dan posle sutra” Peter priča o kompanijama koje na brze promene odgovaraju radikalnim inovacijama, a na predstojećoj SEMPL konferenciji će govoriti o tome kako se spremiti za “dan posle sutra”.

Jedan od saveta koji pominjete u svojoj knjizi je da kompanije treba da koriste bar 10% vremena, budžeta i talenta na radikalne eksperimente za dan posle sutra. Kako to mogu da urade?

Možete to posmatrati kao individua i kao organizacija. Kao individue, uglavnom smo previše okrenuti svakodnevici i rutini. Ali to je samo 10% vremena; znam neke ljude koji npr. svake 2 nedelje po pola dana idu na neku edukaciju i iskuse nešto što do tada nisu. Ovo su ljudi koji imaju veoma analitički pristup životu. S druge strane, ima ljudi koji s vremena na vreme rade nešto potpuno drugačije; recimo, provedu nedelju dana u drugačijem okruženju kako bi razumeli šta se dešava u svetu inovacija u Kini. Kao individua, fleksibilni ste da organizujete tako nešto. Ali, kao grupa, to morate da ugradite u sistem kompanije. A možete i da organizujete grupe ili sektore koji će raditi zajedno i postarate se da kompanija troši dovoljno vremena fokusirajući se na dan posle sutra.

U jednom intervjuu ste rekli da nije dobro kada mnogo poranite; da biste bili uspešni morate da uhvatite duh godina. Da li je Google Glass bio ispred svog vremena i da li je sada pravo vreme za njega? Kada je uopšte pravo vreme da plasirate nešto na tržište?

Ovo je pitanje od milijardu dolara. Jednostavan odgovor je “nikada ne znate”. Ima bezbroj primera kompanija koje su poranile ili zakasnile, dok su one koje su bile na vreme ispale heroji. Mislim da takva sreća mora da se zasluži. To znači da ako negujete kulturu eksperimentisanja, vremenom steknete dovoljno iskustva da možete suditi šta bi moglo da funkcioniše, a šta ne. Ako se kladite na samo jedan proizvod, a tajming vam je loš, onda tražite nevolju. Morate eksperimentisati, pokušavati, grešiti, učiti na greškama – i ponavljati. Što više eksperimentišete, bolji će vam biti tajming.

Veštačka inteligencija postaje sve naprednija, ali tehnologija kao da je još uvek u fazi ranog razvoja. Roboti su smotani, razgovor sa virtuelnim asistentima nije razvijen, čudan je i vidimo ga kao gubljenje vremena. Kada će nam veštačka inteligencija olakšati život?

Mislim da ćemo videti mnogo toga što volim da zovem nevidljivom tehnologijom u veštačkoj inteligenciji. Biće to stvari koje će unaprediti naš život, ali još uvek neće moći da se okarakterišu kao veštačka inteligencija. Na primer trenutno koristim Waze kao navigaciju za gužvu u saobraćaju u Belgiji i Holandiji, a to je veštačka inteligencija. To je mnogo podataka i algoritama za optimizaciju koji biraju rutu za najbrži put do destinacije. Mnogi ljudi potcenjuju činjenicu da već uveliko koristimo veštačku inteligenciju jer je možda manje vidljiva. Budimo iskreni – kad god koristimo Google Maps ili Facebook, hranimo zver informacijama da bismo je poboljšali.

Oko veštačke inteligencije trenutno vlada veliko uzbuđenje, ali ljudi još uvek precenjuju kratkoročno i potcenjuju dugoročno. Veštačka inteligencija je dobar primer za to, jer ljudi kažu na primer “da, ali moj kompjuter je još uvek glup”, što znači da su naša očekivanja previsoka za kratkoročno, a potcenjujemo dugoročni uticaj. Napuštamo digitalno i ulazimo u kognitivno doba, gde će veštačka inteligencija biti dominantna. Moja predviđanja su da kroz 10 godina nećemo moći da zamislimo svet bez veštačke inteligencije, kao što danas ne možemo da zamislimo svet bez digitalnog.

Pre godinu dana dosta se pričalo o kripto svetu i blokchain tehnologiji. Nakon nekoliko prepreka, ova priča se stišala. Da li je blockchain primer radikalne promene ili se jednostavno pojavio pre vremena?

To je veoma mlada tehnologija, ali ima neverovatnu priliku. Problem je to što su skoro sve diskusije bačene u senku pričom o kripto tehnologiji. Ljudi su gledali cenu bitkoina kao indikaciju blockchaina, što je stvarno glupo. Ako mene pitate desilo se to da je fama oko bitkoina dokazala da blockchain u stvari funkcioniše. U tom smislu, to je bila prva dobijena bitka u dugačkom ratu.

Kripto valuta je relevantna, a tehnologija izgradnje platforme postaje izuzetno važna. Iskreno mislim da će se tokom narednih 10 godina tražiti mehanizam poverenja i dozvoljavanja platformi od poverenja. Blokčejn je apsolutno jedan od ključnih sastojaka za otkrivanje toga.

Nedavno ste citirali rečenicu Čarlsa Dikensa: “Bila su to najbolja i najgora vremena”, naglašavajući da živimo i u uzbudljivom i u strašnom vremenu istovremeno. Šta mislite o tome; jeste li više uzbuđeni ili uplašeni zbog svih stvari koje nas očekuju?

Definitivno sam više uzbuđen, iz krajnje jednostavnog razloga – jer sam tehnolog u srcu i obožavam to. Sedim sa mnogo ljudi koji rade neverovatne stvari i jako sam optimističan u vezi sa tim. Jedino brinem zbog toga što kada gledamo u budućnost sa društvene tačke gledišta, mislim da nemamo mehanizme da razmišljamo o dugoročnom. Naši politički sistemi su kratkoročni, fokusirani jedino do sledećih izbora. Moramo pronaći mehanizam da se borimo sa dugoročnim posledicama ovih stvari u društvu, a političari uopšte nisu uspešni u ovom polju.

Izvor: BIZLife

Foto: Promo