Varljivo tržište agilnih diploma

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: promo

U svetu postoji tek nekoliko univerziteta, na primer Ramon Ljulj/La Salle u Barseloni ili Oxford u Engleskoj, koji su uveli ili uvode studijske programe i sertifikovane kratke kurseve iz agilnih metodologija. Njihove diplome garantuju poslodavcima kvalitetno agilno znanje i veštine, ali ih nema dovoljno. Nedostatak agilnih studija u formalnom obrazovanju nadoknađuje postojanje nekoliko visoko kvalitetnih institucija u neformalnom obrazovanju, pre svega udruženje Scrum Alliance.

Tržište ne bi bilo tržište kada bi na njemu svi sertifikati bili jednako vrednovani. U agilnom svetu postoji jedno glavno sertifikujuće telo – Scrum Alliance, još nekoliko velikih i cenjenih, kao što su trening kuće dvojice osnivača Scruma: Scrum.org Kena Švebera ili Scrum.inc Džefa Saterlenda, kao i sijaset više ili manje priznatih organizacija koje izdaju uverenje o nekoj vrsti stečenih kompetencija.

Scrum Alliance upravlja tržištem agilnih trenera, mrežom agilnih ljudi, a samim tim i koučeva, menadžera, divelopera, članova tima. Konstantno unapređuje ishode učenja, drži kvalitet na visokoj razini, trudi se da ga kvantifikuje a opet suštinski prepozna. Konstantno unapređuje proces testiranja i sertifikacije, kako bi očuvala kvalitet i ostala konkurentna. Nedavno su uveli Napredni Scrum Master (A-CSM) i Napredni Scrum Product Owner (A-CSPO) sertifikat za sertfikovane Scrum Mastere/Product Ownere koji imaju godinu dana iskustva i žele da postanu sertifikovani Scrum profesionalci, koučevi i treneri. Osnovni sertifikat (CSM) moguće je steći samo obukom kod jednog od 265 trenera na svetu, a napredni kod jednog od šezdesetak akreditovanih edukatora u ovom trenutku.

U sistemima sa realnom vezom između tržišta rada i obrazovanja, diploma je znak poslodavcu da pojedinac ima potrebna znanja i veštine. Formalno obrazovanje se, nažalost, sporo menja i gubi korak sa tržištem, te realna veza slabi do te mere da poslodavci danas sve manje veruju diplomi a sve češće sami proveravju znanja prilikom zapošljavnja. To je zato jer živimo u vremenu u kom je promena postala norma, a informacija bagatela. Pisala sam o izazovima visokog obrazovanja za British Council 2012. godine. Suština je u tome da visoko obrazovanje treba da vodi čitavo društvo, a za to je nekada potrebno da u potpunosti, paradigmatski preispita sebe. I dok se glomazno visoko obrazovanje tromo menja, korak sa tržištem drže obrazovne ustanove iz takozvanog neformalnog obrazovanja: fleksibilnije su, modularne (kratki specijalizovani kursevi koji se mogu nizati), agilnije. Daću dva uspešna svetski poznata primera: Coursera ili Udacity. Poslodavci uvažavaju njihove sertifikate.

Ima zanimanja uveliko traženih na tržištu rada za koje se čovek ne može školovati na fakultetu, niti steći odgovarajuća znanja. U agilnom svetu to su Scrum Master, Product Owner, Agile Coach, Agilni menadžer. Ne može se steći zvanje Diplomirani agilni menadžer. Ta zvanja ni na srpski nisu prevedena.

U slučajevima kada ne mogu računti na postojanje diplome,firme se oslanjaju na nekoliko stvari: 1) sertifikate stručnih sertifikujućih tela, kakvo je recimo Scrum Alliance za agilne poslove; 2) sopstvene snage prilikom testiranja ili obuka, s tim da HR odeljenja muku muče jer ne znaju koje kompetencije treba da ima jedan Scrum Master ili jedan Product Owner, pošto ni sami nisu još “školovani” za to i teško im je da osmisle individualne karijerne putanje za svoje zaposlene (a to je “pod moranje”); 3) stručne konsultante koji stručnost potvrđuju opet Scrum Alliance sertifikatom i iskustvom, najčešće preporukom (začaran krug).

Kvalitet agilnog znanja direktno utiče na kvalitet agilnog razvoja organizacije. Agilne transformacije najčešće ne uspevaju jer ljudi, a pre svega oni na liderskim pozicijama, nisu dobro obučeni, nego su samo bačeni u vatru, ili pak potpuno pogrešno izabrani. Primera radi, agilnu transformaciju ne može voditi neko ko je rođeni mikromenadžer. A kada se ne uradi kako treba, agilno neznanje stvara ozbiljne organizacione traume. Dakle, posebno je važno u neformalnom obrazovanju povesti računa o kvalitetu trenera, treninga i ustanove iz koje dolazi. I ako je ikako moguće, birati najbolje.

Iako u Srbiji ima nekoliko stotina Scrum Mastera ili Product Ownera, koučeva, tržište agilnog obrazovanja nije razvijeno. U ponudi nema konkuretnog i raznovrsnog sadržaja, nema naprednih i vrhunskih treninga, i možda najvažnije od svega, nema sadržaja prilagođenih pojedinačnim, vrlo individualizovanim potrebama agilnog pojedinca. Agilno je mogo više od Scruma, Kanbana, agilno je i kako izaći na kraj sa šefom koji samo na rečima podržava agilnu transformaciju, kako ubediti nekoga da poveruje da je promena moguća, kako preuzeti odgovornost, kako tačno sklopiti agilni ugovor, kako tačno agilno prodavati.

Agilni ljudi (AgileHumans) ove jeseni migu da uče od najboljih, licem u lice. Dolaze nam u Beograd i Novi Sad kolege iz Britanije i Kanade: na sutrašnjoj konferenciji u beogradskom Hiltonu ugostićemo slavnog Tobajasa Mejera (Tobias Mayer), u novembru, pravo iz Kanade, kolega Dejvid Rubin (David Rubin), a zatim u zimskoj sezoni novi treneri poznati u svetu kao i naši stručnjaci koji dobro poznaju našu problematiku “IT proizvoda”.

Bez agilnih ljudi nema ni agilnog poslovanja (a ni zdravstva, školstva…). “Human beings are ultimate reality” što nedavno reče po mnogo čemu čuveni Dough Kirkpatrick, koji će takođe posetiti Agilne ljude u oktobru, povodom konferencije posvećene Agilni ljudima.

Izvor: BIZLife

Foto: promo