ZAŠTO I KAKO su indijski radnici NAPUSTILI Srbiju?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: screenshot

Tek nakon pisanja medija i reagovanja sindikata, radnicima iz Indije angažovanim na građevinskim radovima u Srbiji omogućeno je da se vrate u svoju zemlju, ali bez ispunjenja njihovih zahteva da im srpski poslodavac isplati zaostale zarade.

Kako Danas saznaje u organizaciji posvećenoj iskorenjivanju radne eksploatacije i trafikinga ASTRA, nedavno je grupa od desetak indijskih radnika angažovanih na izgradnji vijadukta “Čortanovci”, nezadovoljna odnosom poslodavca, firme Nikolić doo iz Kraljeva napustila zemlju uz “džeparac” od 5.000 dinara po osobi umesto dve i po zaostale plate koje im nisu isplaćene.

Nama su se svojevremeno obratili indijski radnici zaposleni na izgradnji brze pruge između Beograda i Budimpešte i Koridora 11. Žalili su se da poslodavac kasni sa isplaćivanjem zarada, novčano ih kažnjava zbog navodnih prekršaja, iako za to nema zakonski osnov i na loše uslove rada. Zbog toga su stupili u štrajk sa zahtevom da im zaostale zarade budu isplaćene.

Epilog je da je deo njih otišao kući bez zaostalih plata, a drugi deo će otići uskoro. Reč je o 15 radnika koji su za razliku od svojih kolega nastavili sa štrajkom. Oni će od njih proći za nijansu bolje jer će svako od njih od poslodavca dobiti po 100 evra, ali će i oni ostati uskraćeni za dve i po zarade koje neće dobiti.

Po ugovoru je precizirano da mesečna plata iznosi 360 dolara plus posebno plaćanje prekovremenog rada, kažu za Danas u organizaciji ASTRA.

Sindikalac: Kako je moguće?

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović ističe da je reč o klasičnoj prevari u koje je srpski poslodavac, znajući da su plate u Indiji još niže nego u Srbiji, iskoristio radnike iz te zemlje zbog čega mora da bude sankcionisan.

Dodaje da objektivnu krivicu za patnje indijskih radnika ima i država Srbija. Reč je o kapitalnim projektima. Kako je moguće da nije bilo kontrole srpskih podizvođača, odnosno kako je moglo da se desi da poslodavac krši propisane zakonske procedure i rešenja i na nehuman način postupa sa stranim radnicima.

Shodno tome država bi trebala da obešteti Indijce koji su ostali bez dve i po zarade. Ne iznenađuje me ono što ih je snašlo jer se u Srbiji ne poštuju osnovna prava kako domaćih tako i stranih radnika. Sve to je naravno za svaku osudu, naglašava Veselinović.

Vlasnica: Nismo se ogrešili o zaposlene

Sa druge strane Nina Nikolić, vlasnica firme Nikolić doo iz Kraljeva koja je angažovala indijske radnike, ističe da nije tačno da im duguje dve i po plate i kaže da u štrajku učestvuje samo manji deo radnika.

“Zbog toga što su nam poslovni partneri dugovali novac kasnila je samo novembarska plata. Zbog toga je manji deo radnika stupio u štrajk sa zahtevom da im se odmah isplati zarada i da im naša firma kupi karte za povratak u Indiju.”

Naglašavam da je po ugovoru koji su potpisali precizirano da poslodavac kupuje povratne karte radnicima samo ako na građevini ostanu angažovani do završetka radova. I pored toga izašli smo u susret radnicima koji su hteli da odu kući. Tačno je da je njih desetak nezadovoljnih odletelo za Indiju. Nikolić doo je finansirao kupovinu karata i svaki od radnika je dobio po 5.000 dinara za putne troškove, ističe Nina Nikolić.

Ona dodaje da je tačno da je zbog nediscipline propisan cenovnik kazni, ali da firma radnicima nije naplaćivala bilo kakve penale. “Mi smo mala porodična firma, nemamo nikakve veze sa bilo kakvim nelegalnim radnjama i nismo se na bilo koji način ogrešili o naše zaposlene”, navodi Nina Nikolić i dodaje da oko 100 radnika iz Indije i dalje radi na gradilištu u svojstvu zaposlenih Nikolić doo.

Dve krivične prijave protiv Nikolić doo

Inače, da su indijski državljani na privremenom radu u Srbiji mesecima žrtve radne eksploatacije, i to radeći na najvećim državnim infrastrukturnim projektima, prvi je pisao Istinomer.

Prema istraživanju tog portala, građevinski radnici uposleni na izgradnji puteva u Srbiji imaju ekstremno nepovoljne ugovore koji su, tvrde stručnjaci, nezakoniti u našoj zemlji.

Takođe, utvrđeno je da je inspekcija rada prošle godine protiv firme Nikolić doo podnela dve krivične prijave, jednu zbog toga što neki od Indijaca nisu imali radne dozvole, a drugu zbog toga što poslodavac inspekciji rada nije pokazao svu potrebnu radno-pravnu dokumentaciju.

Indijci su formalno zaposleni u u američkoj firmi IDEA Capital LLC, sa sedištem u Majamiju. Ta firma je Indijce ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji pre godinu dana uputila na rad u Nikolić doo, čija vlasnica je istovremeno i direktorka u IDEA Capital LLC i zastupnica njenog ogranka u Srbiji.

Sporno je i to što su u ugovorima sa indijskim radnicima propisane brojne finansijske kazne, kao i odredba da poslodavac sa njima može da raskine ugovor bez obrazloženja, a sve to je po zakonskim rešenjima u Srbiji nedozvoljeno.

Izvor: Danas

Foto: screenshot

Komentari 5

  1. Aleksandar

    Indijci su veliki neradnici, ko se susretao sa njima zna sta govorim,neodgovorni, lenji…

    • Koko

      A ti se najobičnija budala

  2. Pingback: ZAŠTO I KAKO su indijski radnici NAPUSTILI Srbiju? https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/zasto-i-kako-su-indijski-radnici-napustili-srbiju/ … via @BizLifePortal – На вези

  3. Roki

    Gdje ste vi dosli da zaradite jadni ljudi. Ne beze ljudi odavde bezveze

  4. Crna Trava se javlja

    Svi južnjaci su ljdi sa usporenim kretanjem. Na primer, libijski radnik ni u stanju da ugradi ni pola kubika betona dnevno, baci dve tri lopate pa sa nasloni na držalju i odmara sledećih pola sata.. No to sve nije bitno, u suštini su tu mutne korupcijske radnje oko izdabanja posla pa na dalje. Kada vidite kakav nakit, garderobu i opremu nose jedna ministarka onda vam je jasno da lova”teče”. Šta će indijski radnici u Srbiji kada imamo višak nezaposlenih na pretek. Politika treba da bude da strani izvođači obavezno zapošljavaju domaću radnu snagu, u tome je džava u dobitku. Kada višak vrednosti odlazi iz zemlje, država vraća kredite a supstance u ekonomi jui nema, onda je kolaps pred vratima. I vidimo kako nam ide.