Žena na čelu tima koji brine o ljudima u Telenoru

nevena_stefanovic_telenor
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Telenor

Pet dana mesečno mogu da rade od kuće, petkom tokom leta rade kraće, na svakom spratu imaju društvene zone i dnevne sobe, okruženi su delima savremene srpske umetnosti… Ne, nije to neka svetska IT kompanija. U pitanju je Telenor u Srbiji. Takozvani perkovi, o kojima čitamo i koji postoje u firmama širom sveta, postoje i u jednoj velikoj kompaniji koja posluje na domaćem tržištu.

Na čelu tima koji brine o zaposlenima u Telenoru Srbije nalazi se Nevena Stefanović, izvršni direktor ljudskih resursa, koja kaže da ima utisak da je Telenor inspirisao mnoge kompanije u Srbiji da na bolji način vode računa o zaposlenima.

„Nama je najvažnije da zaposleni budu zdravi i srećni, kao i njihove porodice, jer ih, pre svega, posmatramo kao ljude, ne zaboravljajući njihove potrebe. Ako su njihove potrebe zadovoljene, lako ćemo se sve ostalo dogovoriti i postići rezultate”, kaže ona.

Idemo dalje. Dres kod u kompaniji ne postoji. Ako hoćeš da dolaziš na posao biciklom ‒ možeš; ako nemaš bicikl, kompanija će ti ga obezbediti, a ako želiš, u Telenoru možeš i da se istuširaš. Zaposleni u kol-centru imaju na raspolaganju video-igrice, sobe za opuštanje, fotelje za masažu… Ali ono što zaposleni najviše izdvajaju kao privilegiju jeste fleksibilno radno vreme, koje je uvedeno još 2006. godine.

Pitali smo Nevenu kada se to u Telenor dolazi na posao i da li neko to proverava.

„Neki dolaze od 8 sati, jer im tako odgovara zbog dece ‒ ostavljaju ih tada u vrtićima, pa im je lakše, neki dolaze u 9, neki kasnije. Mi ne pratimo kretanja zaposlenih, tako da nemamo uvid kada ko dolazi. Sve je stvar dogovora u okviru svakog tima kako će raditi i kakva će dinamika dolazaka biti. Verujemo da ljudi znaju sami da upravljaju svojim vremenom i znaju šta im je posao, tako da se oslanjamo na to da sami najbolje znaju kako da organizuju svoj dan u okviru timova u kojima rade da bi bili najproduktivniji i za sebe i za posao. Pre dve godine smo pravili istraživanje i pitali smo zaposlene šta im je najvažnije. Odgovorili su da je to upravo fleksibilno radno vreme, zatim slede rad od kuće i privatno zdravstveno osiguranje. I tu smo potvrdili da su im, osim toga što im Telenor omogućava da uče i napreduju u poslu, te životne stvari najvažnije”, kaže Nevena.

Privatno zdravstveno osiguranje? Dakle, ima još. Osim osiguranja, Telenor zaposlenima uplaćuje sredstva i u privatni penzioni fond, u okviru firme postoji i ambulanta, kao alternativa odlasku u državne domove zdravlja. Ono o čemu ne vole mnogo da pričaju (zato što je to njima normalno) jeste i da kompanija svima pokriva rekreaciju na mesečnom nivou, koju sami biraju, kao i da imaju najmanje 25 dana godišnjeg odmora.

„Mnogo nam je važno da brinemo o ljudima. Ima lakih odluka, ima teških odluka. Imali smo i reorganizacije i restrukturiranje, kao i svaka kompanija. Ali moraš da budeš čovek u svemu tome. Menjali smo mnogo stvari, uvodili nove stvari, imamo jak sindikat, koji smatram da je među boljim sindikatima u Srbiji. Sindikat svestan ljudi i biznisa, fenomenalan partner i saradnik u nalaženju rešenja da nam svima bude bolje. Kad imaš situaciju da i zaposleni, i sindikat, i menadžment sednu zajedno i rade na zajedničkim ciljevima, onda je to dobra stvar”, kaže Nevena.

U Telenoru su porodica i potrebe porodice na prvom mestu, što je od samog početka definisano i Kolektivnim ugovorom. Očevi imaju dve nedelje plaćenog odsustva kad se rodi beba, ali i mogućnost da koriste bolovanje za negu deteta umesto mame, novčanu pomoć za rođenje deteta, slobodan dan za polazak u školu, kao i za Dan dece, naknade za doprinose majkama do punog iznosa. „Za ostale stvari koje se tiču porodice takođe smo veoma fleksibilni”, dodaje Nevena.


Tema rodne ravnopravnosti u Telenoru Srbije i nije tema. Nevena kaže: „Ne bavimo se položajem žena u kompaniji, jer se to nikada nije dovelo u pitanje.”

„Radimo na tome da to bude tema za sve ostale, jer znamo da je rodna ravnopravnost, nažalost, važno nerešeno pitanje u Srbiji i želimo da svuda bude kao u Telenoru. Naša industrija ima sreće, jer zahteva raznovrsno obrazovanje iz raznih oblasti. Kod nas na konkursima prolaze najbolji kandidati, bez obzira kog oni pola bili. Kao kompanija, posle 10 godina smo došli do toga da je na menadžerskim funkcijama podjednak broj muškaraca i žena. I sve je to došlo prirodno.”

Za ljude koji dolaze u kompaniju, Nevena kaže da sistem napredovanja zavisi od kompetencije do kompetencije.

„Trudimo se da proces ubrzamo u onim kompetencijama koje su nama ključne u strateškim ciljevima. Za svakog zaposlenog definišemo, pre svega, kakav napredak ta osoba želi, pa se, zatim, to usklađuje sa menadžerima i potrebama kompanije. Istina je da je u korporacijama, pa i u našoj, to ranije išlo sporije. Sada se trudimo da porušimo te stare mehanizme i zamenimo ih novim koji su u toku sa savremenim kretanjima”, kaže ona i dodaje da u Telenoru postoje programi koji napredak zaposlenih mogu i da ubrzaju.

A kada smo je pitali kako kompaniju vidi u budućnosti, rekla je: „Naša želja i ambicija su da do kraja stvorimo okruženje u kome svaki pojedinac može da doprinese tako što će da bude to što jeste. Dakle, u kompaniji budućnosti možeš da budeš to sto jesi, dok imaš otvorene mogućnosti da učiš i da se razvijaš.”

Nevena je nekoliko puta tokom ovog razgovora napomenula da oni, kao kompanija, žele da zaposleni budu srećni i zdravi. Upitali smo je da li bi mogla da izdvoji jednu stvar na kojoj trenutno rade.

„Trenutno radimo na tome da naučimo i sebe i druge na koji način možemo odgovorno da se ponašamo koristeći sredstva digitalne komunikacije, kako da spojimo efikasnost koju nam neprekidna povezanost omogućava u poslu sa vremenom koje želimo da provedemo sa porodicom ili prijateljima, ili pak sami sa sobom, i kako da to sve spakujemo u dan od 24 sata na način koji najviše prija svakom pojedincu. Sindikati skupljaju iskustva i iz drugih zemalja i zajedno tražimo rešenja kako bismo i mi bili fleksibilniji po tom pitanju, a naši zaposleni srećniji”, zaključuje Nevena.

______________________________________________________

Kakvi su „klinci”?

„Klinci” su super, kao i uvek. Možda oni imaju navike i potrebe koje su drugačije od naših, ali oni nas inspirišu. Oni žele da rade kad su najproduktivniji, ako je to u 2 ujutru, onda je to u 2 ujutru. Nećemo mi sprečiti tu promenu u društvu koja će se desiti. I naša generacija je drugačija od one prethodne. Njihov način učenja je potpuno drugačiji od našeg, način na koji su povezani jedni sa drugima. Njima je sve u deljenju, to je generacija koja uči na globalnim resursima i pomažu jedni drugima. Njihova saradnja je na nivou koji mi ne možemo još da zamislimo, ali smo jako otvoreni da učimo.

_____________________________________________________

Šta je uspeh?

Mislim da je uspeh u životu da si srećan, zdrav i da imaš ljude koje voliš i koji te vole. Ja ne povezujem uspeh samo sa poslom, niti samo sa jednim aspektom ličnosti. Uspeh je ceo paket onoga što si ti.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Telenor