Žene na poslovima kojima „vladaju“ muškarci

zene-posao-glavna
PinterestFacebookTwitterShare

Kako zamišljate osobu koja sedi za kompjuterom po ceo dan i kuca u nekim čudnim šiframa koje se pojavljuju na ekranu? Ili kako zamišljate osobu koja prodaje kola? Ili šefa firme koja se bavi vatrogasnom opremom? Evo i u ovom tekstu već u trećem primeru primenjujemo muški rod.

Ali sve je više žena koje rade „muške“ poslove i to je postala neka vrsta trenda. Mi vam ovde predstavljamo žene u domaćim kompanijama, koje rade u takozvanim „muškim industrijama“.

Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Group kaže da iako auto industrija još uvek važi za „mušku”, žena podjednako dobro može da vodi kompaniju, da se razume u tržište automobila i voli svoj posao.

„U načelu, potrebno je možda malo više truda i dokazivanja kroz rezultate i postupke, ali je tako verovatno u svakoj profesiji, bilo da ste žena u ‘muškom svetu’ ili obrnuto. To svakako nije ključno, potrebno je da budete profesionalni, fokusirani na ciljeve i rezultate, postavljate i usmeravate biznis, poznajete tržište i trendove, ali pre svega svoj tim“, kaže Aleksandra i dodaje da su se u njenom slučaju stvari odvijale potpuno prirodno, shodno postignutim rezultatima i bez dovođenja u pitanje da li žena može da bude na čelu auto biznisa. „Delta, kompanija u kojoj radim već deset godina, obezbeđuje zaposlenima i liderima biznisa sve uslove za uspeh i tu postoji bezrezervna podrška. Na pojedincima i timovima je da li će i kako tu priliku iskoristiti. Ako ste nesigurni, neodlučni, nedovoljno posvećeni i motivisani, mali su izgledi za uspeh. Ako menjate stvari i idete ambiciozno napred, imate sve poverenje, slobodu i uspeh, a pre svega ispunjeni ste u svom poslu. A biti ispunjen i srećan u poslu je u velikoj meri spremnost pojedinca da se saživi sa ključnim vrednostima i gradi kvalitetne odnose“, kaže Aleksandra.

Ana Manić je softver inženjer i već dve godine radi u Razvojnom centru kompanije Microsoft u Srbiji. Ona smatra da je stav o IT-u kao „muškom svetu“ upravo to što obeshrabruje žene da se oprobaju kao inženjeri. „Mislim da je potrebno da zajedno stvaramo uslove u kojima svi imaju podjednake šanse da uspeju. Pravo pitanje može biti: Šta je potrebno da IT uspe u ’ženskom svetu’?“, kaže Ana i dodaje da će povećanjem broja žena IT industrija doživeti pozitivnu transformaciju. Ana je završila osnovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, smer za elektroniku, a nakon toga i doktorske studije iz numeričke elektromagnetike u Americi. „S obzirom na to da po obrazovanju nisam klasični softver inženjer, na samom početku svoje karijere, okružena najboljim softver inženjerima u našoj zemlji, gledala sam na to kao nedostatak u odnosu na druge članove svog tima. Danas, sa iskustvom koje imam iza sebe i sa znanjem koje sam stekla radeći u internacionalnoj kompaniji kao što je Microsoft, mogu da potvrdim da ubrzani razvoj IT industrije utiče na to da se i sama uloga softver inženjera brzo menja“, priča nam Ana i kaže da često, baš ono što vas izdvaja od većine može da postane vaš adut kojim u svoj tim donosite taj „komadić koji nedostaje“.

Aleksandra Bogunović je suvlasnica kompanije Bexing, koja se bavi proizvodnjom, servisom i održavanjem specijalnih vatrogasnih i komunalnih nadgradnji i svih vrsta vatrogasne i komunalne opreme. Kaže da kako bi žena uspela u muškom svetu, potrebno da je da „ima petlju, da ponekad zaboravi da je žena i da se nametne svojim znanjem i  profesionalnošću“.

„Neretko nas posmatraju kao slabiji pol, zbog čega smo prinuđene da se stalno i iznova dokazujemo. Kolegama, partneru, prijateljima pa i same sebi. Žena mora da ima veru u sebe, u ono što radi i da bude istrajna u svojoj nameri da uspe“, kaže Aleksandra koju je otac postepeno uvodio u posao. „Vodio me je na poslovna putovanja, sa 15 godina prisustvovala sam sastancima kao prevodilac s nemačkog i engleskog. Upijala sam sve, u početku samo slušajući, kasnije i aktivno učestvujući. Odrasla sam u proizvodnim halama, okružena muškarcima, radnicima i to je za mene prirodno okruženje. Sa namerom da nastavim porodični biznis sam i upisala mašinski fakultet i tamo sam opet bila okružena muškarcima“, priča Aleksandra.

Marija Živanović Smith, potpredsednica kompanije NCR, priča da žene u početku nisu razmatrale tehnološki sektor kada su birale karijeru zbog malog broja žena koje bi mogle da im posluže kao primer. Ali da danas zbog napretka tehnologije veruje da je to oblast gde žene mogu i hoće da daju veliki doprinos.

„Svakog dana gledam svoje dve ćerke kako se usavršavaju u ovoj oblasti na način na koji moja genercija nikada nije. Zato mislim da u izvesnom smislu žene danas drugačije posmatraju tehnološki sektor nego pre 20 godina“, kaže Marija, koja je posle fakulteta uvidela da je tehnološki sektor savršeno mesto za nju. „Tehnologija je globalna, ona pokreće veću produktivnost i unapređuje ljudsko društvo. Brzo se razvija, uvek se nešto uči i usvaja, inovativna je i nikada nije dosadno! Verujem u edukaciju, motivaciju, inspiraciju i pokretanje delovanja. Smatram da u rad treba da unesete svu svoju strast i sve ono što jeste. Takođe verujem u liderstvo po sopstvenom primeru. Lideri koji učestvuju i zasuku rukave pretvaraju poslovne ciljeve u stvarnost. Oni običnim ljudima pružaju izvanredne mogućnosti“, priča Marija i dodaje da su danas su jedine prepreke one kojima dozvoljavamo da nas zaustave ili uspore.

Biljana Veselica, QEHS Manager u Carlsbergu, kaže da je teško govoriti o uopštenim pravilima, budući da zaista mnogo toga zavisi od vašeg radnog okruženja, odnosno, od ljudi sa kojima radite. „Ukoliko vaše kolege ne obraćaju pažnju na to da li ste muško ili žensko, već da li ste stručni ili ne, razvoj vaše karijere će zavisiti prvenstveno od vas samih. Verujem da danas na svetu još uvek postoji mnogo oblasti koje se smatraju tipično muškim i u kojima žene ulažu dodatan napor kako bi uspele. Ipak, svedoci smo brojnih pozitivnih primera, pa tako danas u sportu imamo ženske trenere koji vode muške profesionalne timove, imamo sve više ženskih reditelja filmova, direktora kompanija, političara“, kaže Veselica. Ona pivo, iako je činjenica da su većina potrošača muškarci, ne posmatra kao muško piće. „Štaviše, u svakoj prilici se trudim da naglasim da ne postoji nijedan objektivan razlog zašto bi pivo bilo rezervisano samo za muškarce ili zašto ženama, kako je uglavnom percepcija u našem društvu, „ne stoji“ veliko pivo“.

Veselica kaže da otkako je počela da radi u industriji piva, imala je sreću da radi sa ljudima kojima nije bilo bitno da li je muško ili žensko, već isključivo kako radi svoj posao. „Pored uloženog truda koji je neminovno potreban za uspeh u bilo kojoj branši, verujem da mi je činjenica da radim u „muškoj industriji“ i borba sa društvenim predrasudama bila dodatan motiv i vetar u leđa da upravo svojim primerom dam mali doprinos promeni percepcije koja vlada u našem društvu“, zaključuje Veselica.

Izvor: BIZLife magazin