ČETIRI najveće GREŠKE izvršnih direktora

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Izvršni direktori kompanija su, po pravilu, veoma uspešni, ali su takođe i – ljudi. A biti čovek znači grešiti.

Pogrešni postupci čelnika mogu poremetiti realizaciju ​​strategije razvoja kompanije, napraviti direktnu štetu, rasuti resurse ili nepotrebno stvoriti nove probleme ili lošu volju.

Četiri najveće greške koje može napraviti direktor kompanije:

Oklevaju da otpuste neefikasnom radniku

Grupa za savetovanje o liderstvu „Heidrick & Struggles“ anketirala je 60 izvršnih direktora šta bi učinili drugačije ako bi mogli početi posao ispočetka. Najčešće je izraženo žaljenje što se nisu „otarasili“ nekoga iz svog okruženja ko nije radio dobro. Dobar izvršni tim u kompaniji presudan je za uspeh bilo kog predsednika uprave, a samim tim i uspeha firme. Tako postaje obaveza zadržati člana tima koji nije dovoljno spreman.

Pa ipak, neki direktori odlažu da urade ono što i sami znaju da je ispravno. Koliko god to bilo teško. Njihova suzdržanost može proizići iz krivice jer su tu osobu imenovali na poziciju ili imaju dugu istoriju zajedničkog rada. Ili se brinu da bi to otpuštanje moglo izazvati zabrinutost kod investitora i zaposlenih. Ali jednako često dolazi do izražaja njihov spasilački kompleks.

„Direktori sebe uveravaju: Mogu spasiti ovu osobu. Ako samo imam dovoljno vremena za rad s njima, mogu ih promeniti, da rade bolje“, kaže direktor Mark Nadler.

Gubitak kontakta sa zaposlenima iz prvog nivoa biznisa

Ako se izvršni direktori izoluju od srednjeg menadžmenta i kupaca koji imaju direktan kontakt sa zaposlenima, neće imati realnu sliku potrebnu za donošenje kritičnih odluka.

„Oni su prvi koji su razumeli šta se događa na tržištu, a šta bi vam moglo predstavljati pretnju”, rekao je Nadler, ilustrujući koliko je „prvi red“ biznisa bitan za izvršnog direktora.

Uz to, kako kompanije postaju decentralizovanije, inovacije se često događaju na terenu, smatra Stiv Mors, stariji član upravnog odbora i savetnik izvršnog direktora u Russell Reynolds Associates.

Mors preporučuje izvršnim direktorima da provode dovoljno vremena na terenu u prvih 18 meseci na poziciji.

Nadalje, prema njegovom mišljenju, izvršni direktor i svi menadžeri tima moraju aktivno negovati otvorenu kulturu koja će ideje i kritike zaposlenih pažljivo saslušati. I oni bi trebalo da imaju sistem – uključujući ankete – po kojem bi redovno prikupljali i dalje komunicirali te informacije.

Ne drže se strateškog pravca kompanije

Direktori uprava mogu kreirati planove, ciljeve i finansijske ciljeve. Ali oni će propasti ako nisu pošteno ocenili šta njihove kompanije rade u njihovoj srži, gde bi firma trebalo da ide i kako do tamo doći.

Na primer, kada se menjaju navike i ukusi potrošača, čini se da proizvodi kompanije postaju manje relevantne. Upravo je to momenat za direktora da preduzme radikalne mere – ako nema resurse u svojoj firmi da se prilagodi novim zahtevima tržišta – on će razmotriti kupovinu kompanije koja će u tome pomoći.

„Direktori mogu u brzini reći DA na previše inicijativa i odobriti preveliki budžet i ‘razvodniti’ osnovni biznis kompanije“, rekao je Ron Karuči, suosnivač Navalenta, koji sarađuje s izvršnim direktorima koji sprovode transformacije u firmama.

Umesto toga, Karuči savetuje: „Odmaknite se i pitajte ko su vaši verni kupci, klijenti i koje sve njihove potrebe još možete ispuniti. Ko ste vi? Budite to“.

Biti nesvestan svojih patoloških emocija

Svako donosi poneki emocionalni prtljag na posao, pa i izvršni direktori. Spektar je širok: nervoza, bes, prevelik ego, paranoja, osećaj da ste neshvaćeni…

Ali glavni rukovodici koji ne shvate ulogu ovih faktora, mogu napraviti veliku štetu.

„Kao izvršni direktor možete nauditi mnogim ljudima. Vaše patologije gotovo će uvek igrati ulogu u lošoj odluci“, upozorava Karuči. „Ako ste kao srednji menadžer bili namćor, donećete veliko opterećenje za firmu kada postanete izvršni direktor“.

A ako je izvršni direktor bolesno narcisoidan – ili jednostavno uveren da on uvek zna najbolje – rizikuje otuđenje od svog izvršnog tima, ključnih ljudi za realizaciju poslovnih planova.

Dakle, bilo da direktor uzima sve zasluge za rezultate time ili jednostavno ne poštuje njihove savete i mišljenje, to utiče na ceo tim i njegove rezultate. I ostali u upravi imaju želju da pomognu u oblikovanju budućnosti kompanije.

„Oni su tamo zbog svoje stručnosti. Ako nisu uključeni, neće se osećati vrednim“, rekao je Valer.

Izvor: Investitor, Blic, B92

Foto: Pixabay

Komentari 1

  1. Dr Milanče Mitovski

    Градоначалник Бора је дао поизвољну оцену о стању Топлане у БоруУ вези с тим износим чињенице о Топлани. Toплана Бор је издвојена из оквира некадашње Темоелектране, погона РТБ Бор, јер је 2002. године донешен закон да, због приватизације РТБ Бор, јавна функција топлификације Бора пређе у јавну функцију под патронатом СО Бор. Остали старији део ТЕ је остао у оквиру РТБ Бор, као срце енергије. У оквиру Топлане остали су три вреловодна котла снаге по 58 МW toplotnih. Временом вреловодни котао на мазут је хаварисан. На основу термотехничких испитивања вреловодног котла броја 2, израчуната је термоенергетска ефикасност од 0,6134, а декларисан од стране произвођача котла износи 0,83. Узрок овако ниске ефикасности је неодговарајући квалитет и гранулација коришћеног угља, ниска температура примарног ваздуха, а секундарни је искључен, велики губитак кроз несагорелости угља, пропадање угља кроз решетку, неусклађеност количине ваздуха са количином угља и изостала је контрола гасовитих продуката сагоревања угља.. Посебан проблем је топлификациони систем, лош квалитет вреле воде, лоша термичка изолација цеви, не поштовање Клизни дијаграм температуре воде у зависности од температуре спољњег ваздуха и лоше сагоревање угља по степенима решетке. Ово сам навео како би скренуо пажњу градоначалнику који је изнео произвољне и аматерске оцене, а у циљу да топланом, њеном техником руководе стручни људи. Текст “Термоенергетска ефикасност вреловодног котла ТЕ-ТО у Бору”је саопштен и штампан у Зборнику О КГХ 2000. године од стране СМЕИТС-а.