Fleksibilno radno vreme: Motivacija ili komplikacija?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Ritam našeg tela uslovljava naš radni ritam i produktivnost. Upravo zatro pitanje fleksibilnog radnog vremena pobuđuje veliku pažnju.

Oksforski naučnik Paul Kelley skrenuo je pažnju javnosti na problem koji utiče na mnoge od nas. i tako pokrenuo debatu između onih koji su produktivniji u ranim jutarnjim satima i onih koji se kasnije „uključuju“ i bude.

Ovaj psiholog ispitivao je vidove oblike moderne torture i otkrio da je buđenje i odlazak na posao pre 10 sati ujutro jedan od najuobičajenijih.

On je objasnio da svako ima svoj telesni sat koji je već „programiran“ i ne može da se promeni. Dakle, ako prisiljavamo sebe da se svakoga dana probudimo pre nego što su naši organi, a pre svega mozak, spremni na to, onda se borimo sa prirodnim satom i to može imati dosta odloženih efekata na naše zdravlje.

Psihoterapeut Nebojša Jovanović podseća da je u psihologiji odavno  poznata podela na ljude „Sove“ i ljude „Ševe“ i odnosi se na njihove prirodne bioritmove. „Sove“ živnu popodne i uveče, a Ševe su najaktivnije u jutarnjim satima.

„Pomeranje radnog vremena na 10 časova bi verovatno odgovaralo „Sovama“, a ranije radno vreme „Ševama“. Mada bi „Sovama“ najviše odgovaralo da rade popodne ili u noćnoj smeni. Fleksibilno radno vreme bi pomoglo u tome da ljudi osećaju da imaju veću mogućnost izbora“, kaže Jovanović.

Dodaje da neko voli da ustane i natenane popije kaficu i spremi se za posao, a nekome je važnije da ranije dođe kući i ima više vremena u popodnevnim časovima za porodicu ili neke druge slobodne aktivnosti.

Psihoterapeut navodi i da neke studije pokazuju i da su ljudi efikasniji kada imaju kraće radno vreme, 6 sati rada. Ipak, fleksibilno radno vreme je negde primenjivo, negde nije.

„Može da komplikuje organizaciju, timski rad (članovi tima mogu biti manje zajedno ako biraju različita radna vremena)…Ne možete nešto dobiti a da nešto ne izgubite. Ključno pitanje je da li se nekom promenom više dobija nego što se gubi“, upozorava Jovanović.

Ukazuje i da je pitanje kako se to meri i sa čijeg stanovišta, interesa radnika ili kompanije…

„U mnogim sektorima poslovanja se pokazalo da je kraće (6 sati) i fleksibilno radno vreme davalo bolje rezultata po pitanju motivacije i efikasnosti na radu. U nekim sektorima posla to nije bilo moguće sprovesti a da se ne ugrozi adekvatno obavljanje radnih zadataka. Istina je, kao što se to najčešće i dešava, negde između“, zaključio je psihoterapeut i kouč.

 

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay