Ko je BIZNISMEN koji je svakom Amerikancu nudio 1.000 USD i odustao od Bele kuće
Endru Jang, preduzetnik čija se kandidatura sa minimalnim šansama za nominaciju Demokratske partije pretvorila u ozbiljnu kampanju zahvaljujući entuzijazmu birača, povukao se iz predsedničke trke u SAD posle slabog rezultata u Nju Hempširu.
45-godišnji Jang, koji se kandidovao za predsednika iako nije imao nikakvo političko iskustvo, iznenadio je mnoge posmatrače kada se kvalifikovao za debate i ostao u trci duže od nekih iskusnih političara.
Sin imigranata sa Tajvana, koji se školovao na elitnim ameirčkim univerzitetima, i pokušao da postane prvi azijsko-američki predsednik zemlje, započeo je kampanju 2017, kao potpuno nepoznato ime na političkoj sceni.
Može se reći da je pravo čudo koliko je ona uopšte trajala. Nadmašio je neke ozbiljnije kandidate i prikupio neke impresivne priloge, od kojih je najistaknutiji onaj koji je dobio od Elona Maska.
To je prilično dobro za mladog (po predsedničkim standardima) Amerikanca azijskog porekla koji se tokom kampanje zalagao za ideju za koju je priznao da zvuči ludo većini ljudi: Dati svakom Amerikancu starijem od 18 godina 1.000 dolara mesečno, bez ikakvih uslova. Ako vam univerzalni osnovni prihod zvuči glupo, uzmite u obzir da su tu ideju zagovarali neki prilično pametni ljudi, uključujući Martin Luter Kinga, Stiven Hokinga i Ričard Brensona.
Zašto svima davati 1.000 dolara mesečno?
Jang je tvrdio da će to podstaći ekonomiju dok ljudi troše taj novac u svojim zajednicama. Ljudima koji se trenutno bore da nađu dobro plaćen posao dao bi sredstva koja su im potrebna da nadograde svoje veštine ili da se presele u sredinu sa većim mogućnostima.
Osiguralo bi određenu finansijsku sigurnost za 60 odsto Amerikanaca koji kažu da ne bi mogli iz svoje ušteđevine da pokriju neočekivani trošak u iznosu od 1.000 dolara. Ono što je najvažnije od svega, rekao je Jang, pomoglo bi desetinama miliona Amerikanaca za koje veruje da će izgubiti posao u narednoj deceniji zbog automatizacije.
To je možda tačka na kojoj se njegova politika slomila jer veštačka inteligencija, robotika i automatizacija već su u širokoj upotrebi među američkim preduzećima, a za sada se ne vidi velika nezaposlenost kao rezultat. Zapravo, stopa nezaposlenosti u SAD-u od 3,6 procenata je blizu najnižeg nivoa za poslednjih pola veka. Mnogim poslodavcima je upravo manjak raspoložive radne snage vodilja da investiraju u automatizaciju, ane obrnuto. Iako se sigurno čini da će nova tehnologija jednog dana stvoriti nezaposlenost, to se sada ne događa.
Ali postoji mnogo bolji razlog da se razmisli o uvođenju univerzalnog osnovnog dohotka, iako roboti još uvek ne dolaze na svoj posao: Jer funkcioniše. Studija Svetske banke otkrila je da, suprotno uobičajenim strahovima, siromašni ljudi koji primaju gotovinske transfere ne troše taj dodatni novac na stvari poput droge i alkohola. Umesto toga, koriste ga za stvaranje prilika i napredak ka boljem životu. To pomaže celoj zajednici da se smanji broj beskućnika i stopa kriminaliteta.
Nekoliko nacija i gradova, uključujući Stokton u Kaliforniji, eksperimentirali su ili eksperimentišu sa nekim oblikom univerzalnog osnovnog dohotka i rezultati su bili iznenađujuće pozitivni. U mestu Čeroki u Severnoj Karolini počelo se sa isplatom godišnjih čekova, koji je dolazio od dela zarade od kazina na njihovoj plemenskoj zemlji. Početo je sa manjim iznosima da bi zatim oni narasli na oko 12.000 dolara – što je isti godišnji iznos kao u Jangovom predlogu. Deca iz siromašnih porodica koje su počele primati ove isplate počela su da se ponašaju bolje a verovatnoća da će počiniti sitne prestupe znatno je opala.
Kako to plaćamo?
Kada je u pitanju Jangov predlog, ostaje mnogo teških pitanja. Jang je rekao da će porez na dodatu vrednost od 10 odsto biti dovoljan da pokrije troškove, ali mnogi se stručnjaci nisu saglasili. Neki zagovornici ideje žele da isplate zamene javnu pomoć, dok drugi smatraju da bi ih trebalo ponuditi pored nje. Jang je smatrao da ljudima treba dati izbor između javne pomoći i univerzalnog osnovnog dohotka, što bi ga učinilo manje efikasnim alatom za izvlačenje ljudi iz siromaštva.
Ako je podrška univerzalnom osnovnom dohotku još uvek za većinu Amerikanaca ili barem većinu američkih političara previše, postoji još jedan predlog koji bi mogao biti lakši da se proguta. Suosnivač Fejsbuka Kris Hjudžis predložio je da se onima sa zaradom manjom od 50.000 dolara godišnje dodeli 500 dolara mesečnog Prihoda, a novac za to našao bi se dodatnim poreskim opterećenjem onih koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje.
Naravno, Hjudžis se ne kandiduje za funkciju predsednika SAD, a do sada nijedan kandidat nije podržavao ni njegov ni Jangov plan. Sada kada Jang više nije u trci za Belu kuću, ideja bi uskoro mogla biti zaboravljena jer se ljudi fokusiraju na neka spornija pitanja u ovom izbornom ciklusu. Ali to bi bila šteta. Univerzalni osnovni dohodak može ili ne mora biti politički održiv, ali to je ideja koju vredi istražiti.
Što se tiče Janga, možda još nije završio sa politikom. Na pitanje novinara da li bi razmotrio da se kandiduje za gradonačelnika Njujorka, odgovorio je „Ne bih ništa isključio”.
— Andrew Yang🧢 (@AndrewYang) February 12, 2020
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP
