Goran Kovačević, generalni direktor, Viceroy Kopaonik

• Šta najviše cenite kod suvozača u poslovnom, a šta kod suvozača u privatnom životu?

U obe situacije to je iskrenost. Bez obzira na to koliko se brzo i kvalitetno krećemo, ako nas neko navodi na pogrešan put, mnogo teže stižemo do cilja.

• Koliko se često usudite da „vozite bez ruku” (preduzimate relativno riskantne poteze)?

Uvek vozim sa obe ruke na volanu. To je jedini način da čovek, koliko-toliko, ima kontrolu na svom putu, ali volim ponekad da dam gas i riskantno preteknem, mada nikada preko pune linije.

• Da li vam je u karijeri (ali i u privatnom životu) važnija brzina ili pouzdanost?

Nije važno koliko se sporo krećemo – sve dok ne stojimo u mestu. Kao što i auto ima hiljadu delova, ako jedan ne radi kako treba, i najbolji automobil postaje nepouzdan. Naravno da nikada neće svi delovi biti u savršenom stanju, ali zato su tu redovni i, još bitnije, vanredni servisi, koji nam daju osećaj pouzdanosti, a u našim je rukama kako ćemo i kojom brzinom voziti do cilja.

• Koliko je u poslu važno imati iskusne ljude u „pit-stopu”?

Bez iskusnih, kvalitetnih i spremnih ljudi može se dogoditi da i najbolja mašina nikada ne izađe iz „pit-stopa” ili da kasni za drugima, a vreme je ograničeno i prekratko.

• Šta je to što je zajedničko dobrom vozaču i dobrom menadžeru?

Pre bilo koje odluke, vozač mora da uradi najmanje četiri stvari: da pogleda u retrovizor, dâ migavac, promeni brzinu, uskladi tempo sa mogućnostima vozila i stanjem na putu, a da ne govorimo o tome kako je potrebno da ispoštuje najmanje pet koraka samo da bi se isparkirao i krenuo na put. Ni menadžeru nije potrebno ništa manje koraka pre bilo koje odluke.

Izvor: BIZLife Magazin