Bolna ispovest i zanimljiv osvrt na aktuelan #meeToo haštag
Nakon što je Vajnštajn optužen za seksualno uznemiravanje više poznatih i manje poznatih dama u Holivudu, internetom se proširio haštag #metoo. Žene su pisale o svojim iskustvima kada su bile maltretirane od strane muškaraca, ispovesti su iskakale (i još iskaču) na sve strane, razne bolne i potresne priče. Žene stavljaju ovaj haštag, što je neka vrsta ključne reči pomoću koje možete da pratiti sve priče koje se tiču ove teme.
[preporucene_vesti ids=“276691″]
Da li će ovaj talas promeniti nešto? Teško. Gledajmo sa pozitivne strane – bar se o problemu više govori, a “žrtve” mogu da olakšaju dušu.
Za oko nam je zapala ova priča uspešnog programera, i to još muškarca. Osim ispovesti, on deli i svoje viđenje seksualnog uznemiravanja koje manje veze ima sa SEKSOM a više sa MOĆI.
Izvolite, i… prst na čelo.
Stiven Lipton (Steven Lipton)
“Vrlo je čudno to kako se osećam. Hoću da prokomentarišem #meToo haštag koji je krenuo prošle nedelje, ali malo više sam zbunjen i ne znam baš šta da radim – i veoma sam uplašen.
…
Ja sam “pogrešnog” pola, ali sam seksualno napadnut. Desilo se to u srednjoj školi. Drugi učenici su me oborili, poljubili i ispipali tokom časa. Taj događaj nije imao posledice, nastavnik nije tada bio u učionici. Sve se desilo u prostoriji u kojoj je šesnaestoro drugih učenika gledalo i smejalo mi se.
Uvreda i poniženje ostavili su me veoma uplašenog. Pokušavao sam da umanjim sve to, govorio sam sebi da je to bila šala, samo poljubac i gurkanje. Ali to umanjivanje nije zalečilo bol. Trauma je dugo bila stvarna i uticala je na mene godinama. Poenta je da shvatam, znam kako je biti na toj drugoj strani.
Nakon toliko godina, većina tog bola je prošla. Ipak, okidači su najnovije vesti koje se mogu čitati i čuti, a koje se tiču Vajnštajna i tolikih ispovesti.
Postoji i jedna posebna strana moje priče, i zbog koje, pretpostavljam, mnogi muškarci koji su bili u istoj situaciji kao i ja, ćute. Biti tako napadnut, biti nemoćan, znači ne biti muškarac. Pokazati bilo kakvu traumu zbog toga znači ne biti muškarac. Način na koji me društvo, muškarci i žene, u mojoj trauma vidi je jednostavan. Ako o tome govorim, nisam muškarac.
I još nešto je važno.
Oni koji su me napali bili su strejt. To nije imalo nikakve veze sa seksom. Mislim da seks i seksualnost nemaju nikakve veze sa uvredama i napadima. Gore je od toga – poenta je u moći.
Napadač uzima moć žrtvi tako što napada najintimniji, najranjiviji deo odnosa. Često se dešava da se napadaju žene koje stiču moć na radnom mestu. Napadač ne samo da ima moć nad inicijalnim napadom, već i nakon toga, iznova i iznova. Pljačkaš vas opljačka samo jednom. Seksualni napadač vas napada stotinama puta (kroz vaš strah i traumu nakon toga). Da ne pominjem krivnju žrtve…
Prošlo je skoro 40 godina od tog napada, i, i dalje, kao tada, ima mnogo toga što treba promeniti. Frustrira me to što ne mogu da “popravim” svet i sačuvam ga od patnje koju sam ja doživeo.
Ne postoji jednostavno rešenje.”
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: N. Veljković
