Brz telefon, lenj mozak
Naučnici nisu sigurni da tehnologija uništava naš mozak, ali su prilično sigurni da stvara zavisnost i da vodi do depresije. Takođe usporava naše procese razmišljanja, a neke je zadatke bolje raditi bez pomoći tehnologije, sugeriše istraživanje Biznis Insajdera.
Mi smo preplavljeni prekidima i upozorenjima sa naših uređaja tokom celog dana. Pametni telefon žuri da nas probudi, e-pošta stiže u naše sanduče, obaveštenja od saradnika i dalekih prijatelja su konstantno na našim ekranima.
Takvi prekidi su na prvi pogled logični za naš um: želimo da tehnologija pomogne u našim brzim životima, kako ne bismo propustili važne sastanke i komunikacije. Ali naša tela pružaju drugačiji uvid u takve navike: To konstantno alarmiranje pokreće hormone stresa na akciju, paleći naše odbrambene mehanizme: bori se ili beži. Naš srčani ritam i disanje se ubrzavaju, znojne žlezde se otvaraju, a mišići grče. Takva reakcija ima svrhu da nam pomogne da izbegnemo opasnost, a ne prosto odgovaranje na poziv ili tekst od kolege.
Jednostavno nismo izgrađeni da živimo tako.
Sve te aplikacije iskorišćavaju naše iskonske potrebe za sigurnošću i društvenom interakcijom, a istraživači počinju da vide koliko je to štetno po nas. 89% studenata na fakultetu sada prijavljuje osećaj „fantomskih“ vibracija telefona, zamišljajući da im na telefon stižu notifikacije kada se to zapravo nije desilo.
Vaš mozak može da radi samo jednu po jednu stvar.
Naučnici znaju godinama ono što ljudi često ne priznaju sami sebi: ljudi ne mogu zaista raditi više zadataka u isto vreme. To važi za skoro 97,5% populacije. Onih preostalih 2,5% naučnici nazivaju „super radnicima“, jer oni mogu uspešno učiniti više stvari odjednom. Oni mogu da voze dok razgovaraju telefonom, bez ugrožavanja ničije bezbednosti. Ali ne pokušavajte ovo. Nikad.
Što ste više na pametnom telefonu, usporeniji vam je mozak
Naš mozak može obraditi samo 60 bita informacija u sekundi. Što više zadataka moramo da uradimo, više moramo da izaberemo kako želimo da koristimo našu dragocenu moždanu moć. Tako da je razumljivo da možda želimo da prenesemo neka dodatna opterećenja našim telefonima ili digitalnim pomoćnicima.
U istraživanjima objavljenim ovog meseca, psiholozi i računarski naučnici pronašli su neobičnu i potencijalno problematičnu vezu između korišćenja pametnih telefona i naših mozgova: što se više klikće, stišće,objavljuje i skroluje, to „bučniji“ signali mozga postaju. Taj nalaz je iznenadio istraživače. Obično, kada radimo nešto češće, postajemo bolji, brži i efikasniji u zadatku.
Aplikacije koje stvaraju zavisnost su konstruisane da bi vam nagradile mozak, pružajući zadovoljstvo kada neko lajkuje vašu fotografiju ili komentariše na vašem postu. Kao i kod kockanja, to rade u nepredvidivom rasporedu, koji se zove „raspored varijabilnog odnosa“ i za tim ljudski mozak ludi.
Ova tehnika se ne koristi samo od društvenih medija, već na celom internetu. Avionske karte „padaju“ uz klik miša. Sofe koje bile tu pre minut i nestale sledećeg. Facebook obaveštenja koja se menjaju na osnovu toga gde su naši prijatelji i o čemu pričaju. Moramo imati sve, moramo imati više, i moramo to imati odmah. Međutim, čak i ove vrste aplikacija nisu po svojoj prirodi loše. One postaju problem kada im je omogućeno da nas prekidaju, „udarajući“ na želju naših mozgova stalnom nagradom, kojih uvek može biti više.
Dakle, BIZLife vam savetuje: manje beskorisnih aplikacija, više života offline.
Izvor: Business Insider
Foto: Pexels
Piše: M.G.
