Budućnost neće biti ista: Pandemija menja KULTURU RADA u Silicijumskoj dolini

Pandemija koronavirusa je u masovni eksperiment rada od kuće gurnula čitav svet, te i firme Epl, Gugl, Fejsbuk, Linkdin i Uber, čija je kultura rada bila u potpunom sukobu s porodičnim životom, piše tehnološki sajt CNET.

U Silicijumskoj dolini, gde se grade aplikacije i tehnologije koje svakodnevno koriste stotine miliona ljudi, zatvaranje škola i obdaništa je tehnološke kompanije stavilo na tešku probu: pojedinačni rad od kuće, tokom neprekidnog boravka s porodicom, umesto u „kampusima“ s desetinama hiljada kolega.

Direktor Fejsbuka Mark Zakerberg je još u martu priznao novinarima da je „velika promena“ to što mora da je stalno u kući sa suprugom, Prisilom, pedijatrom, i s dvema ćerkama.

Decenijama je u Silicijumskoj dolini vladala kultura rada bukvalno tokom 24-sata, svih dana u nedelji i čitave godine, što se smatralo jedinstvenom prilikom za kreativnost i produktivnost zaposlenih.

Mnoge tehnološke kompanije su zato imale vrhunske kuvare u besplatnim menzama za zaposlene, obezbeđivale zaposlenima objekte za rekreaciju i sportske terene, čak i servisiranje automobila na licu mesta u firmi gde rade, da ne bi išli u servise i gubili od posla.

Organizovale su besplatno pranje i hemijsko čišćenje odeće jer zaposleni kući ne idu svakodnevno pošto rade skoro non-stop, čak i spavaju na poslu u posebnim, udobnim prostorijama namenjenim baš za to.

Sve te koristi i privilegije, uvedene prećutnim dogovorom vlasnika firmi i zaposlenih, u zamenu za dugo i naporno radno vreme, nestale su sada u sudaru s nužnošću staranja o porodici u samokarantinu kod kuće.

Kompanija Zum koja upravlja sada najpopularnijom aplikacijom za video-konferencije, objavila je da je od februara za 700 odsto radnim danom porastao broj večernjih radnih sastanaka, a vikendom je večernjih radnih sastanaka više za čak 2.000 odsto.

To ukazuje na to da preopterećena radna snaga koja radi od kuće, radne sastanke prebacuje za veče, kad deca i drugi ukućani odu na spavanje.

„Pojam kulture prekomernog rada u Silicijumskoj dolini nastao je zato što inovacija zaista jeste naporna“, rekao je Pol Safo, profesor tamošnjeg Univerziteta Stanford.

Rastrzani između posla i ukućana

Već decenijama Silicijumska dolina je samu sebe prodavala kao „radničku utopiju“ – ko naporno radi, uspeće s velikom platom, sve većim i inovativnijim privilegijama i uz dobijanje akcija kompanije u kojoj radi, s izvesnom perspektivom da tako postane milioner.

To je bila pokretačka snaga kulture stalnog rada uz doslovno neprekidnu povezanost svih zaposlenih svi su stalno na internetu.

Ali, za porodice koje su sada kod kuće, kojima nema ko spolja da pomogne, život se sveo na rastrzanost između takvog rada i bavljenja ukućanima, konstatuje CNET.

U Kaliforniji, gde su sedišta Epla, Erbiendnbija, Fejsbuka, Gugla, HP, Linkdina, Tvitera, Ubera i beskrajno mnogo početničkih, startap firmi, većina škola neće se otvoriti pre jeseni.

Uz decu su sada sa zaposlenima i njihovi roditelji koje su starački domovi poslali kući zbog opasnosti od zaraze novim koronavirusom.

Iako su tehnološke kompanije poznate po velikodušnoj politici plaćenog porodičnog i zdravstvenog odsustva, nudeći godišnje mnogo više od zakonskih 12 nedelja, neki roditelji iz Silicijumske doline kažu da im ni to nije dovoljno i da strahuju da će do jeseni izgubiti posao.

Na takvo strahovanje koje je jedan roditelj zaposlen u Linkdinu izneo na aplikaciji za razmenu anonimnih poruka zaposlenih „Blajnd“, dobio je odgovore da „prestane da cvili“ i da „imati decu nije izgovor da se radi manje“.

Linkdin kojeg je Majkrosoft 2016. kupio za 26,2 milijarde dolara, poznat po radnoj kulturi orijentisanoj prema svojih 16.000 zaposlenih, na to je odgovorio da ne toleriše takvu odmazdu prema onome ko legitimno izražava zabrinutost, a kritikovanom roditelju koji se požalio, ponudio je pomoć.

Ta kompanija zaposlenima sada nudi još 12 sedmica plaćenog odsustva, dakle ukupno 24 nedelje ili šest meseci, da bi uredili svoj život tokom krize.

„Mnogi naši zaposleni koji su kod kuće, moraju da preuzmu dodatne obaveze s decom jer nema škole ili su s njima sada njihovi roditelji kojima je potrebna nega, i u tome im pružamo podršku“, rekla je Kenli Voker, portparolka Linkdina.

Zaposleni u Eplu i Uberu takođe su rekli da su premoreni, a bez dovoljno vremena za brigu o deci.

Moguć ishod – humanizacija?

Više od polovine od 6.163 zaposlena roditelja koje je „Blajnd“ anketirao ovog meseca, izjavilo je da smatra da su tokom krize „nepravedeno više“ opterećeni nego njihove kolege koje nemaju decu ili roditelje. Od njih je 61 odsto reklo da zbog rastrzanosti između posla i ukućana, dnevno rade bar tri sata više od tih svojih kolega.

„Iako imate porodicu, u praksi je do sada ipak bilo da morate da radite kao da je nemate“, rekla je Karolina Milanezi, analitičarka kompanije Kriejtiv stratedžis koja radi od kuće i uz to, po posebnom programu, sama drži nastavu svojoj ćerki.

Ali, „verovatno ćemo posle ove krize davati prednost ličnom životu i porodici, a možda će se promeniti i kultura u kompanijama koje su se i do sada oslanjale na rad iz daljine, kao što su Gugl, Epl i Fejsbuk“, rekla je ona.

Ona se nada se da će ovo pomoći da budemo fleksibilniji i da će to i zaposlene humanizovati.

Neke kompanije već razmišljaju o tome kako da ubuduće postupaju sa osobljem koje ima porodicu. Gugl je polovinom aprila produžio plaćena odsustva za pomoć porodici tokom krize, dajući za više od 103.000 zaposlenih 14 nedelja plaćenog odustva ili 28 nedelja s pola plate.

Fejsbuk je za svojih oko 45.000 zaposlenih u martu ponudio po četiri sedmice plaćenog odsustva dok su škole zatvorene. Svoje direktore sektora je podstakao da svom osoblju nude fleksibilno radno vreme ili čak dodatno odsustvo za potrebe porodice.

To je novi pristup za Fejsbuk, rekla je Brin Harington, potpredsednica te kompanije koja sada priznaje „da osoblje treba da ima i svoj život“.

Epl je pozvao svojih 137.000 zaposlenih da zatraže pomoć ili promenu radnih obaveza, a svojim direktorima naložio da im pomažu fleksibilnim i skraćenim radnim vremenom, bilo da se radi o roditeljima ili o onima koji moraju da se staraju o starijim članovima porodice.

„Nijedan rok nije važniji, nijedan prioritet nije hitniji od staranja o našim najmilijim“, izjavila je portparolka Epla Kristin Haget.

Rad više neće biti kakav je ranije bio

Ipak, 28 odsto zaposlenih iz raznih industrija u Americi reklo je da njihov poslodavac nije učinio ništa da im pomogne tokom epidemije pokazala je anketa firme Haris, a samo je 16 odsto reklo da su im poslodavci ponudili dodatno plaćeno ili neplaćeno odsustvo.

„Iako je još rano reći koliko će to uticati dugoročno, novi način rada je jedinstvena proba za Silicijumsku dolinu.., nužna je veća fleksibilnost“, rekla je je Amelija Grin-Vamos, sa sajta za ocenjivanje poslodavaca „Glasdor“.

Analitičari i kompanije očekuju da će rad biti drugačiji posle pandemije.

Tako teksaški tehnološki gigant Del procenjuje da će više od polovine od njegovih 134.000 zaposlenih raditi na daljinu, te taj proizvođač računara već sada povećava sredstva komunikacije između uprave i osoblja, uz redovne video-konferencije od kuće, tokom kojih nije problem ako u razgovor upadne nečije dete ili pas, mačka i papagaj.

„Rad više neće biti kakav je ranije bio“, izjavila je Dženifer Dejvis, potpredsednica Dela.

„Moramo propagirati potrebu za fleksibilnošću i da je sasvim u redu da se živi i u kući, a ne da se živi samo na poslu kao što se u visokotehnološkoj industriji smatralo do nedavno“, zaključuje sajt CNET.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay, Pexels, screenshot