BUDUĆNOST POSLA: Borba za radno mesto u tehnološkom svetu

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    BUDUĆNOST POSLA: Borba za radno mesto u tehnološkom svetu

    Kako nove tehnologije menjaju način na koji radimo, zanimanja koja ostanu biće promenljiva, a “posao za ceo život” otići će u istoriju, predviđaju ekonomisti.

    Guardian je održao konferenciju za okruglim stolom o budućnosti poslova, u saradnji s kompanijom Deloitte, na kojoj su učestvovali akademici, pisci i poslovni stručnjaci iz IT branše.

    Budućnost posla će uskoro postati “preživljavanje najprilagodljivijih”, kaže Paul Mason, direktor novih tehnologija u Innovate UK. Kako nove tehnologije menjaju način na koji radimo, poslovi koji ostanu biće višeslojni i promenljivi.

    Anand Chopra-McGowan, šef za nova tržišta za General Assembly, smatra da će radnici budućnosti morati žonglirati tri ili više različitih uloga istovremeno. Stalno obrazovanje će igrati veliku ulogu u razvoju novih veština.

    Moraće stalno držati korak s razvojem novih tehnologija. “Posao za celi život” će postati stvar prošlosti. Chopra-McGowan smatra kako će ljudi 2050. morati stalno da nadgrađuju veštine kako bi opstali na tržištu rada.

    Mark Spelman, član izvršnog odbora Svetskog ekonomskog foruma, smatra da će u tom novom svetu postojati dobitnici i gubitnici. “Ideja konstantnog učenja je optimistična. Moguće je da će to biti jednodnevni seminari i ljudi koji nauče te veštine radiće mesec dana, dok budu potrebni”, navodi.

    Julia Lindsay, izvršna direktorka iOpener Instituta, smatra da će se radna snaga svesti na honorarni rad. Poslodavci neće uzimati radnike, već specijaliste.

    Za firme to znači ulaganje u ostajanje u toku sa najnovijim tehnološkim dostignućima. “Svodi se na to kako koristimo tehnologiju da informišemo mlade ljude o poslovima. Kako možemo deci u školama tehnologiju učiniti privlačnom i više i podržavati na početku karijere?”, pita se Mervin Chew, menadžer u Deloitteu.

    Problem kod visoko specijalizovanih uloga je što će izolovati delove društva koji se ne mogu stalno prilagođavati. Dan Collier, izvršni direktor Elevatea, smatra da će doći do podele između nekolicine poslova za koje je potreban ljudski rad, i onih koji mogu biti automatizovani.

    Dave Choplin, iz Microsoft UK, se slaže da idemo prema dvoslojnom društvu. Celi panel je potvrdio da se s tim slaže, uvidevši potencijalni jaz između poslova na visokom nivou i manje specijalizovanih zanimanja koja se mogu automatizovati.

    Autor Richard Newton smatra da će to biti ili veoma dobro ili veoma loše. Glavni faktor u odluci hoće li to biti dvoslojno društvo masovne nezaposlenosti, ili društvo dokolice će biti to što će društvo više vrednovati. “Društveni ugovor rada je poništen – ljudima neće ostati ništa dok korporacije vrednuju produktivnost”, dodaje Newton.

    Najjednostavnije rešenje bi bilo automatizovati radnu snagu, ali to bi dovelo do masovne nezaposlenosti. Spelman kaže da se tehnologija može koristiti i da se smanje nesreće, proizvodi hrana i štedi vreme. U budućnosti ćemo morati da spojimo društvene vrednosti i vrednosti deoničara.

    Produktivnost kao ideja je začeta i nadograđena tokom industrijske revolucije, tako da ne čudi da bi mogla postati zastareli pogled na rad. “U društvu postoje poslovi kojima ne pridajemo vrednost, poput brige za decu i starije, te volontiranje”, smatra Magdalena Bak-Maier, osnivač i glavni direktor Make Time Count.

    Coplin se slaže da ćemo, ako automatizujemo sve potrebne usluge, imati velike društvene probleme. “Kako ćemo sve prehraniti?” Postoji ideja da će rad biti fokusiran na traženje sledećeg koraka u evoluciji čoveka. “Prvo moramo rešiti hranu, zdravstvo i transport, onda održivi razvoj te ćemo na kraju razmišljati o odlasku na druge planete”, dodaje Coplin.

    Strah od mašina – opravdan?

    Možda se čini da su ovi razgovori preuranjeni, jer će nam za pravu veštačku inteligenciju trebati još decenija. Sabine Hauert, predavač robotike na Bristolskom univerzitetu, upozorava da se roboti programiraju za određene zadatke, a ne sve poslove.

    Mark Eltringham, konsultant za Insight Publishing, smatra da moramo paziti kad stvaramo stvari koje su nam superiornije. “Pad čoveka pred mašinama je nešto čega se trebamo bojati – ima potencijal da bude štetno na načine koji nam nisu ni na kraj pameti”, navodi.

    U prošlosti smo tehnologiju koristili da pojednostavimo i pojeftinimo rad, ali uskoro ćemo ući u treći talas komputacije, u kojem mašine mogu da uče i prilagođavaju se. Coplin smatra da će to imati ogroman uticaj na poslovanje.

    Newton dodaje kako je smatrao da će kreativne veštine biti sigurne, ali kako se tehnologija dalje razvija, više nije toliko siguran. Postoje dokazi da će kompjuteri vremenom moći da kopiraju kreativne zadatke, čak naučiti da komponuju, slikaju i pišu romane.

    Newton je ipak optimističan te smatra da to neće umanjiti ljudska dostignuća. “Mislim da ćemo sve više ceniti ljudsko putovanje, ličnu borbu za postizanjem nečeg velikog, čak i ako to robot može bolje. Na primer, kod kompozitora ćemo ceniti uložen trud i vreme potrebno da nauči da stvara. Postaće važno ljudsko putovanje i borba”.

    Iako je budućnost rada nejasna, panel se složio oko jedne stvari: “Priroda rada će se promeniti – poslovi sutrašnjice neće biti jednaki kao poslovi danas”.

    Izvor: Index

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE