Budžet za 2020: Za KAZNE kao za PROSVETU

U budžetu za 2020. godinu izdvojeno je za kazne i penale 22 milijarde dinara ili skoro 200 miliona evra istakao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Budžet dobro planiran, a najveća greška prekomerno povećanje plata, smatraju u savetu

„Taj iznos je jednak ukupnim investicijama u prosveti naredne godine i duplo je više od subvencija za investitore koje iznose oko 100 miliona evra. To je dva puta više nego što je bilo izdvojeno u budžetu za 2017. godinu.“

Vlada treba da objasni zašto dolazi do tako naglog skoka i da da mere kako ih spustiti na minimalan iznos, apelovao je Petrović pred Odborom za finansije u Skupštini Srbije.

Siniša Mali, ministar finansija objasnio je da je namera vlade bila da prikaže pravo stanje u budžetu kao i da se radi o sporovima od pre desetak i više godina.

„To su sporovi iz 2005. ili 2006. godine, arbitraže od pre desetak godina. Recimo za Energozelenu moramo da platimo 50 miliona evra, iako nemamo nikakve veze sa tim. Nismo hteli to da sakrivamo pa da isplaćujemo iz tekućih rezervi, već smo stavili u budžet zato što smo svesni da moramo da platimo“, rekao je Mali.

Rast plata nije smeo više od 5,5 odsto

Fiskalni savet je na posebnoj konferenciji za novinare izneo ocenu budžeta za 2020. godinu, na kojoj je rečeno da je on relativno dobro planiran, ali je najveća ekonomska greška napravljena prekomernim povećanjem plata u „opštoj državi“ u proseku za 9,6 odsto.

„Nije trebalo da plate u javnom sektoru porastu više od 5,5 odsto. Plate rastu brže od privredne aktivnosti, a to je unapred opredelilo veliki deo rashoda u budžetu za narednu godinu“, rekao je Pavle Petrović.

Dodao je da su preostala budžetska sredstva raspodeljena „uglavnom na dobar način“ zbog čega se budžet ocenjuje „u načelu pozitivno“. Prihodi, budžeta planirani su, kako se navodi, dobro i konzervativno, a promene poreske politike „ispravno su usmerene“.

„Ukupni rashodi planirani su približno u visini prihoda, odnosno predviđa se nizak deficit republičkog budžeta od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda ili 20 milijardi dinara i to će dovesti do pada spoljnog duga“, rekao je Petrović.

Ocenio je da je EPS na prekretnici i da mu je neophodan „snažan zaokret u poslovanju“, uz „hitno pokretanje investicija“, od oko 600 miliona evra godišnje, 200 miliona više nego sada, odnosno više za 50 odsto.

Izvor: Beta, Danas

Foto: Pixabay