Bundesbanka traži penzionisanje tek sa 69 godina

Centralna banka Nemačke zalaže se da se starosna granica za penzionisanje podigne za još dve godine, na 69, na šta je dobila hladan odgovor Vlade.

Vlada je pre deset godina odlučila da starosnu granicu za penzionisanje podigne sa 65 na 67 godina. To povećanje se postepeno uvodi i tek 2029. godine važiće za sve koji se tada budu penzionisali.

Od te promene, povremeno je blo predloga da bi zaposleni u najvećoj ekonomiji Evrope trebalo da rade duže.

U današnjem mesečnom izveštaju, Bundesbanka kaže da treba razmotri povećanje starosne granice za penzionisanje na oko 69 godina do 2060. godine, da bi se obezbedio opstanak penzijskog sistema jer je stanovništvo Nemačke u proseku sve starije.

Portparol kancelarke Angele Merkel, Stefen Zajbert je o tome danas kratko rekao da „Vlada stoji iza odlaska u penziju sa 67 godina“.

Bundesbanka je ukazala da je demografski trend takav da će prosečna starost u nemačkom društvu nastaviti da raste što će dodatno opteretiti penzioni sistem, te da vlada tu činjenicu već sada treba da uključi u računicu.

„Da bi penzioni planovi odrazili dugoročne trendove, zvanične projekcije treba da dosežu dalje od 2030. godine“, objavila je Banka u izveštaju.

Druge zemlje Evrope koje se bore s problemom starenja stanovništva, takodje pokušavaju da postepeno povećaju starosnu granicu za penzionisanje.

Francuska je nedavno sa 60 na 62 godine podigla granicu za one koji su tokom čitavog radnog veka plaćali doprinose za penziono i socijalno osiguranje. Za one koji nisu, starosna granica je 67 godina. Italija koja se bori i s visokim javnim dugom, postepeno, do 2018. godine, povećava penzioni prag na 66 godina i za muškarce, i za žene.

Izvor: Beta