Čemu da se nada poslovni svet: Oluja nas zaobišla, ostaju TORNADO ili CUNAMI
Sedmi je mesec kako se svet nosi sa epidemijom koronavirusa, a stručnjaci predviđaju da nam u jesenjim i zimskim mesecima preti pogoršanje. Vakcina još nije na vidiku i nije realno očekivati je pre sledeće godine u najboljem slučaju.
Moglo bi se reći da je u ovom momentu najrealniji srednje loš scenario prema kom još najmanje pola godine živimo i radimo u okreženju koronavirusa
Kad je epidemija koronavirusa izbila u proleće, pred preduzetnicima se našlo nezahvalno pitanje: “Šta sad?”. Da li smanjivati plate, otpuštati, tražiti nove izvore prihoda, zaustavljati projekte i odlagati investicije? Ili, nastaviti po planovima, prilagođavajući se „novom normalnom“?
Svaka potencijalna odluka je „game changer“. Ukoliko otpustite radnike i zaustavite investicije, a korona ispadne privremena prepreka, konkurencija će da vas prestigne, a odluka može da vas košta ključa u bravi.
S druge strane, ako sve ostavite kako je bilo, a situacija izmakne kontroli, investicije u koje krećete mogu da se pokažu promašenim i neisplativim, a onda sledi opet – ključ u bravu.
Oluja, Tornado i Cunami
Revizorsko-konsultantska kompanija Deloitte je još tokom karantina napravila tri scenarija kako bi situacija mogla da se razvija i nazvala ih Oluja, Tornado i Cunami.
Kao najbolji scenario, Oluja predviđa kraj pandemije za 2-3 meseca, srednjoročne promene kada je u pitanju potražnja i nabavke uz smanjenje privremene radne snage. Ovaj scenario se nije dogodio.
Srednje loš scenario u kom virus postaje hroničan i vraća se na jesen naziva se Tornado. On za ekonomiju podrazumeva da podsticajne mere nisu dovoljne pa dolazi do dugotrajne krize kada je u pitanju potražnja i nabavka.
Za firme, Tornado znači potrebu za novom procenom uticaja na poslovanje u narednih 12 meseci, zaustavljanje važnih kapitalnih projekata, blokirane regione i granice, krize zbog bolovanja i izostanka sa posla. Kad su finansije u pitanju, izrazito negativan novčani tok, kraj određenih vrsta poslovanja i otpuštanje dela zaposlenih.
Najgori scenario je Cunami. On daje sliku ekonomije u kojoj podsticajne mere ne uspevaju da zaustave krizu, a situacija sa koronom stavlja se pod kontrolu za godinu i po.
Za kompanije to znači promišljanje o poslovanju u naredne tri godine, neuspeh u pokrivanju fiksnih troškova, potrebu za rasprodajom imovine i obustavom dela aktivnosti te potpuni zaokret poslovanja.
Iako takav scenario ima (trenutno) tek 5 odsto šanse da postane stvarnost, nije loše imati ga u pripremi jer pre samo godinu dana pandemiji koronavirusa ne bismo dali ni jedan odsto verovatnoće kao mogućem scenariju za život i poslovanje.
Izvor: Poslovni dnevnik
Foto: Pixabay
