Samo informisan potrošač je zaštićeni potrošač
S obzirom na globalizaciju tržišta, bolesti, gojaznost i trovanja, sve češće postavljamo pitanje – Šta jedemo? Na ovo pitanje, posmatrajući ga kao kompleksni proces sa mnogo učesnika “u lancu”, probaće da odgovori konferencija o bezbednosti hrane 7. aprila.
U susret ovoj konferenciji razgovarali smo sa Verom Vidom, predsednicom Upravnog odbora Centra potrošača Srbije (CEPS), koja kaže da je povećan broj prijava potrošača koji se odnosi na hranu, i da to ukazuje na sve bolju informisanost potrošača. Međutim u odnosu da druge prijave to je još uvek zanemarljivo. Vida ističe da potrošače u Srbiji još uvek ne brine toliko kvalitet hrane već da li je bezbedna za ljudsku upotrebu.
Takođe, postoje prevare u vezi sa deklarisanjem, reklamiranjem i pakovanjem hrane. “Što se tiče deklarisanja to se pre svega odnosi na deklaracije koje su nečitke, deklaracije koje su prelepljivane (istekao rok trajanja, a na novim je drugi rok trajanja), u vezi sa gramažom.
Reklama je najvažnija za trgovca i tu se ne štede pare. Tako da su potrošači bukvalno zatrpani reklamiranjem raznih akcija, reklamiranje sokova koji su napravljeni od 100% voća, pripisivanjem zdravstvenih svojstava koje pojedina hrana ili piće imaju (hleb, razne vrste voda koje leče).
Što se pakovanja tiče i tu su potrošači na izvestan način prevareni. Primer za to su pakovanja zamrznute hrane, čokolade, testenina… Proizvođači su zadržali potpuno isti dizajn i pakovanje, a smanjili su gramažu tih proizvoda. Ako je već smanjena gramaža onda je proizvođač morao bilo šta da promeni kako bi potrošačima to palo u oči i kako bi znao da je nešto drugačije u odnosu na ranije pakovanje. Međutim, pravno, sve je po zakonu, napisana je gramaža ali su potrošači ipak dovedenu u zabludu,” objašnjava Vera Vida.
Na prvi pogled čini se da smo prilično bezbedni jer o bezbednosti hrane u Srbiji brine Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravlja i u okviru njih razne inspekcijske službe poput Poljoprivredne inspekcije, Veterinarske inspekcije, Sanitarne inspercije i Fitosanitarne inspekcije, ali i Tržišna ispekcija u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija koja brine o ispravnosti deklaracija. I CEPS ima veliku ulogu u edukaciji i zaštiti potročača – putem medija, društvenih mreža, kancelariju-savetovalište koje vodi, učešćem u raznim kampanjama, informiše potrošače o novinama kako u vezi sa regulativom vezanom za bezbednost hrane tako i sa prijavama koje je CEPS dobio i uputio Poljoprivrednoj ili Veterinarskoj inspekciji.
Međutim, i mi kao potrošači trebalo bi da smo osvešćeni, jer kako Vida ističe – Informisan potrošač je zaštićen potrošač, i dodaje “Kako bolje informisati potrošače pitanje je i za udruženja potrošača. Mislim da država tome ne posvećuje dovoljno pažnje. Bez adekvatne podrške države udruženja potrošača to sama ne mogu da rade. To pre svega podrazumeva edukaciju članova udruženja potrošača, zatim organizovanje raznih skupova, seminara, radionica, štampanje edukativnog materijala…”
Na to nas podsećaju i pojedinačni slučajevi, kada su potrošači primetili da su na proizvodima “Tonus hleba” istaknuta lekova svojstva, koja u suštini ne stoje. Kao rezultat toga trebalo je da se usvoji Pravilnik o zdravstvenim i nutritivnim izjavama. Vera Vida ističe da Pravilnik treba da osigura istinitost, jasnost i pouzdanost nutritivnih i zdravstvenih izjava, koje će objašnjavati specifičnu ishranu i zdravstvene prednosti hrane i na taj način će omogućiti potrošačima zdraviji izbor. “U Evropskoj uniji je proces odobravanja izjava javan, dinamičan i podložan promenama. Za procenu opravdanosti njihove upotrebe na osnovu prikupljenih naučnih dokaza zadužena je Evropska agencija za bezbednost hrane, odnosno EFSA. Svaki proizvođač hrane, ali i potrošač, lako se može informisati o tome da li su pojedine zdravstvene izjave odobrene za upotrebu ili ne.
Pravilnikom o nutritivnim i zdravstvenim izjavama nije dozvoljeno isticanje lekovitih svojstava hrane, pa će izjave koje često nalazimo na proizvodima u Srbiji poput „zdravo“, „zdravlje“, „lekovito“, „snižava holesterol“, „za zdravo srce“, „podstiče rast dece“ i slično biti zabranjene. Za sada nemamo nekih negativnih informacija u vezi sa primenom Pravilnika,” kaže Vida, i podseća da je kod nas odnedavno na snazi i novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je u skladu sa pravilima EU, ali tek treba da zaživi u punoj meri. “Ovaj pravilnik treba da donese dosta toga, pre svega potrošačima. Tu mislim na ono najbitnije, a to je informisanje potrošača. Kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu razumljivosti deklaracija i njihove, potrošačke ekonomske odluke o kupovini određenog proizvoda. Ovim pravilnikom određena je i veličina slova koja mora da bude na deklaracijama, gde ta deklaracija mora da se nalazi kao i obaveštavanje potrošača od strane fizičkih i pravnih lica koja se bave ugostiteljskom delatnošću o prisutnosti sastojaka hrane koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije,” zaključuje Vida.
Izvor: BIZLife
Piše: N.V.
