„Četnik – četnik – dva do Straduna“

Vikend ima poseban značaj, željno ga isčekujemo, osim kada smo na odmoru. Onda nam je svejedno, „primorani“ smo na nerad i uživanje. Proteklog vikenda autorku ovih redova je baš zadesio odlazak na letovanje, pa ne zamerite ako se između redova zadesi i neki kamenčić sa plaže, zrnce peska, ili ako bude preslano.

Pred odlazak na odmor pao je „zavet“ – telefoni ostaju u sobi, nema jurenja Wi-Fi mreža po plažama i kafićima. Nema ni mahnitog praćenja vesti, proveravanja mejlova i društvenih mreža. Ne pitajte me da li se držim zaveta. Da bih odolela iskušenjima realnog života, svakodnevno sam se trudila da stignem do neke druge udaljenije plaže. Tako sam otkrila i da Crna Gora gaji „migrantski turizam“. Na povratku sa Rosa u Herceg Novi turistički brodić je bio toliko upadljivo krcat da su ga sa obale svi slikali. Nama koji smo bili na njemu ostaće iskustvo da smo barem na sekund naslutili kako se osećaju migranti koji na pretovarenim brodovima idu u poteru za boljim životom. Za one kojima nije jasna muka migrantskih života, i one koji nemaju empatiju, ovakve ture su dobra škola. Sudeći po komentarima putnika, nije im bilo svejdno i brinuli su se sve dok se nismo domogli kopna.

Uprkos svom trudu da se izopštim jedna regionalna informacija nije uspela da me mimoiđe. Saznala sam da su Bajagu proglasili četnikom i da mu branitelji nisu dozvolili da nastupi na karlovačkim Danima piva. Ipak, da se stvar niveliše i da ne ispadne sve tako crno, postarao se  zagrebački bend „Hladno pivo“ koji je odbio da bude Bajagina zamena. Društvene mreže „podivljale“ su zbog ove priče. Tim povodom, Bajagini hitovi dobili su i prikladne obrade: „Četnik – četnik – dva do Beograda“, „Nad Kraljevom plavi safir seva“. Bajaga je postao „Bajaga Mali Knindža“.

Kada čuh da Bajaga nije dobrodošao u Hrvatskoj, reših da ovog vikenda proverim kako ću se ja provesti u tom pokušaju. Najbliže mi je bio Dubrovnik. Priznaćete, nije loše mesto za takav eksperiment. Akcija „Četnik – četnik – dva do Straduna“. Čim ovo čitate, znači da je sve prošlo u najboljem redu. Pa, kako da bude kada vas na Stradunu dočeka konobar, sudeći po akcentu, iz Bosne, koji na vaše dobro veče uzvrća: znači, može naški. Na pitanje gde je dubrovačka Gimnazija priznaje: „Ubijte me, ne znam, stigao sam pre 10 dana“. Na kraju naletesmo na neke fine momke, koji su nam sve objasnili uz „adio i svako dobro“. Bajaga bi sto posto bolje prošao u ovakvom Dubrovniku kakav ja videh.

Srećan ponedeljak, svima koji slave! Odoh da nastavim odmor.

Izvor: BIZLife

Foto: BIZLife

Piše: Bojana Milovanović