Ćulibrk: (Ne)dostižnost plate od 500 evra i ostali mitovi

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Ćulibrk: (Ne)dostižnost plate od 500 evra i ostali mitovi

    “Mi smo prvi put imali rast sličan susedima, poslednih 10 godina rast je bio 1,5 odsto a celog sveta 3,5 odsto. Mi smo rasli upola sporije od svih na svetu. Rastete sporije, a prestižete sve kao što kaže vlast, e pa neće  moći”, kaže urednik NIN-a Milan Ćulibrk za N1.

    “Ovo je prvi put da imamo rast sličan svetu, to je super, prvi put da smo iznad sveta, ali je problem što ćemo se ove godine vratiti ispod proseka, jer smo ispucali jednokratne efekte”, kaže on.

    Ćulibrk objašnjava da kada su radili NIN-ov indeks, Srbija je u konkurenciji bivše Jugoslavije, Albanije i Bugarske uglavnom završavala na poslednjem ili pretposlednjem mestu.

    Na pitanje gde smo u odnosu na najavljenu platu od 500 evra, o kojoj već godinama govori Aleksandar Vučić, Ćulibrk kaže da je i prošle godine rekao da nema šanse da prosečna plata bude tolika, što i danas ponavlja.

    “Rumunija je prosek 550, Mađarska više od 600, Hrvatska više od 800, Slovenija 1000, pa koga ćemo da stignemo, jedino su Makedonija i Albanija ispod nas. U poslednje dve godine u Makedoniji je velika politička kriza, do tog momenta i oni su bili ispred nas. Ne može ni iz čega da se stvori nešto, alhemičari još nisu na vlasti i ne možete na rast od 3-3,5 odsto povećati platu s 420 na 480-490 evra, ne može”.

    Ćulibrk kaže da ako uporedimo rast plata u dinarima s rastom cena, možemo da vidimo da se “rast nije promenio ni za milimetar”.

    “Pitajte penzionere nek vam kažu, nek uzmu u obzir rast cena. Navikli smo se da ne mislimo, da ne proveravamo i uzimamo zdravo za gotovo sve što nam kažu. Mislim da je najveći protivnik ove vlasti onaj ko kaže hajde da proverimo. Ja bih voleo da je danas plata 1.000 evra, pa ne može. Nisu povećane plate u privatnom sektoru, samo u javnom i pravimo problem jer je u javnom plata veća nego u privatnom, e po tome smo evropski prvaci”.

    Neki od dugogodišnjih problema srpske privrede rešeni su u 2018. Pre svega RTB Bor.

    “Skinuli smo s grbače, problem je što su godinama unazad i RTB i Železara pravili gubitke i to su građani morali da plate. Mi nismo svesni da smo mi to plaćali. Sad vidmo kako Železara može da bude profitabilna kad se lepo upravlja. Sve vlasti su držale Spaskovskog na čelu RTB-a i on je pravio gubitke, sad ćemo da vidimo da može da se napravi profit. Prvi korak je da se promeni menadžment, nekad to nije dovoljno, ali ni to nismo napravili”.

    Ćulibr kaže da je i dalje mnogo preduzeća s gubicima i da bi voleo da se nađu partneri.

    “Ja bih to upakovao i poklonio, kad pogledate unazad koliko je novca skrkano u te rupe bez dna, mogle si da se naprave nove fabrike. Bilo je jeftinije tim ljudima davati plate da sede kući nego što su radili”, kazao je urednik NIN-a.

    Dodaje da, ako uporedimo Srbiju sa Mađarskom, Hrvatskom i Slovenijom, videćemo da one imaju dva do tri puta više izgrađenih kilometara autoputeva. Dve trećine pruga u Srbiji nije elektrifikovano, a na preko polovine pruga brzina vozova ne prelazi 60 kilometara na čas.

    “Voz je brže išao pre 100 godina, toliko o tome. Svi iz vlasti kažu da je Železnica primer, e pa super, ako se tu najviše odmaklo možete da zamislite kako je. Koridor 10 je počeo 1994. da se gradi, Borka Vučić je odobrila prvi kredit, još ga nismo završili, dve i po decenije gradimo autoput, kao gradimo brže od Nemačke, ama oni više nemaju potrebe da grade”.

    Izvor: N1

    Foto: N1 print screen

    What's your reaction?

    Komentari

    • Dr Miggyy

      Gospodine Čulibrk, do polovine 2018. ΛV je bajkolažno prognozirao prosečnu neto platu od 500 evra, kasnije je snižio na 470 evra, da bi u oktobru ona stvarno je ostvarena na iznosu od samo 422 evra. Sada se počinje sa novim bajkolažama, narod je navikao. Što se tiče jačine dinara koga je stavio Blumberg, jeste dinar je druga svetska valuta, nakon meksičkog pezosa, al’ ne srpski, već bahreinski dinar. Koliko nas Jorgobanka obradovala lažima? Dobro bi bilo da se čitaocima izvini, ne mora da šalje pisma izvinjenja.

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE