Da li gledate RTS 3?

Zanimljivi dokumentarci, kvalitetni koncerti i interesanti putopisi, samo su deo ponude RTS 3 kanala, koji ima svoju vernu publiku

Televizija se, danas, uglavnom spominje sa negativnim predznakom: čini se da domaćim ekranima stalno gledamo jedna ista lica, uglavnom „stručnjake opšte prakse“ koji gostuju u političkim emisijima, tok – šou programima, pevačim takmičenjima pa i kvizovima. Upitan kvalitet i pored obilja TV kanala, prosečnom gledaocu ostavlja samo da besomučno pritiska dugmiće na daljinskom, u nadi da će barem na nekom kablovskom kanalu „naleteti“ na nešto zanimljivo i poučno. Zato u „pustinji“ koju nude domaće televizije pravu oazu predstavlja RTS 3, nekada RTS Digital.

Upravo je digitalna televizija ono što je interesovalo i što je izabrala za svoju doktorsku tezu Tatjana Ćitić, prvobitno urednica RTS Digitala i satelitskog programa a sada pomoćnik izvršnog direktora za razvoj i nove poslove Javnog servisa. Prema njenim rečima, ono što je znala u teoriji dobila je priliku da, vrlo brzo, pokaže u praksi, kada ju je tadašnji generalni direktor Aleksandar Tijanić pozvao da pokrene projekat RTS Digital. Kako kaže to je zaista primer jednog trnovitog puta, jer je u vreme kada je pročelo emitovanje, 2008. godine na snazi bio Zakon o radiodifuziji po kom je RTS je mogao da ima samo dva televizijska programa. „Naša procena u tom trenutku je bila da je neophodno pokretanje jednog celodnevnog programa kulture i umetnosti, koji bi donosio sadržaje najvišeg kvaliteta i koji bi bio nekomercijalan. Pokazalo se da nam je taj program dosta pomogao u samom procesu pripreme za prelazak na digitalno emitovanje, jer smo mi koji smo bili okupljeni oko pripreme i realizacije tog programa već napravili izvesnu prohodnost i interne procedure koje su posle implementirane mnogo šire“.

Neophodni preduslov kada je RTS Digital „lansiran“ bilo je znanje i svest o tome koja je funkcija jednog tematskog programa, pogotovo tog profila. Kako kaže naša sagovornica u startu su znali da gledanost i rejtinzi neće biti visoki, ali nikad i nisu trčali za rejtinzima niti im je imperativ bio, da na uštrb kvaliteta, idu ka popularnim sadržajima. „Prve sadržaje smo nabavili od stranog distributera Euroarts, a do toga smo došli putem Gugla, jer je rok za početak emitovanja bio kratak i razmišljala sam odakle početi. RTS ima bogat programski arhiv, koji je kulturno, nacionalno i evropsko blago od oko 200 hiljada naslova, pa sam znala da u svakom trenutku imamo oslonac u arhivu u kome se od 1958. godine čuvaju materijali koji su snimljeni. Ali razmišljala sam i koji je to pravac i koji su to elementi programa koji mogu biti najinteresantniji za naše gledaoce, a koje nisu imali prilike da vide na našim programima, i Euroarts se ispostavio kao pun pogodak. U tom trenutku smo došli do distributera iz Berlina koji je imao najveću moguću ponudu i bio spreman da ponudi veliki paket programskog sadržaja po povoljnim uslovima. Ovo je bilo izuzetno bitno jer od prvog dana funkcionisanja imamo neverovatno niske budžete u poređenju sa drugim televizijskim programima, i uvek je bilo iznad svega da se vodi računa o tome koliko šta košta jer je program nekomercijalan. Tako da je to bio jedan dodatni zadatak, ponuditi nešto što je kvalitetno, raznovrsno i atraktivno uz obavezu da se zabavi i edukuje publika, a pritom znaš da imaš mali budžet za to. Vrlo je interesantan bio i način na koji smo razgovarali sa distributerima i kako smo im, u to prvo vreme, objašnjavali šta je to RTS Digital. Oni prosto nisu očekivali da u Srbiji postoji celodnevni program kulture i umetnosti, jer je u to vreme bio to jedini program tog sadržaja u jugoistočnoj Evropi. Čak je i nemački javni servis posle nas počeo sa emitovanjem programa kulture“ priseća se Tatjana.

U jednom trenutku došlo je „seobe“ gledalaca sa, u Srbiji popularnog „Mezzo“ kanala na RTS Digital (sada RTS 3) jer ljudi u Srbiji vole da gledaju sadržaj iz Srbije, a uz to su dobili i atraktivne muzičke i dokumentarne sadržaje strane produkcije. „Čini mi se da je to dobar miks za publiku koju smo osvajali vremenom, negovali i poštovali i uspeli da zadržimo, a izgleda po poslednjim rezultatima gledanosti da se ta publika uvećava. Nedavno smo imali jednu ozbiljnu reakciju, kada smo na osnovu praćenja gledanosti ustanovili da gledaoci više nisu toliko zainteresovani za klasičnu muziku, pa smo napravili malu redukciju programa sa klasičnom muzikom. Naravno ostavljamo samo najkvalitetnije sadržaje iz tog domena, ali smo shvatili da zapravo ljudi mnogo više vole da gledaju putopisne emisije iz Srbije, priče o kulturi podneblja, etno emisije i slično. Pomerili smo težište sa muzike, koja je bila predominantna u početku emitovanja programa, kada je odnos bio čak 80 prema 20 posto za muziku domaće i strane produkcije, klasične i džez. Sada je odnos između klasične i džez muzike sa jedne strane i dokumentarnih i igranih filmskih sadržaja sa druge strane mnogo drugačiji, tako da trenutno ovog drugog sadržaja ima čak i više nego muzike. Mi smo odgovorili na potrebe gledalaca, nudeći veći izbor, ali u okviru onog kvaliteta i orijentacije koji su bili definisani u početku. Naši gledaoci nepogrešivo prepoznaju kvalitet i nepogrešivo reaguju i upravo nam je ta njihova nepogrešivost često pokazatelj kuda treba da idemo. Zato se ne iznenadimo kada vidimo da smo, prethodne večeri, na neku atraktivniju pozorišnu predstavu ’poveli’ 120 hiljada gledalaca. Čak i baletske predstave, opere, koncerte… putem RTS-a 3 prati pedeset ili šesdeset hiljada gledalaca i to je jedna plemenita satisfakcija koju mi dobijamo“.

Za kraj, pitamo Tatjanu da li njoj i ekipi od 18 ljudi koja radi na projektu RTS 3 smeta što nisu više i bolje ispromovisani ali ona, uz osmeh, objašnjava: „Meni je ovo najbolja situacija i najbolji primer, kada me nazove urednik magazina i kaže ’mi smo prepoznali vaš kvalitet, hajde da razgovaramo o tome i mislim da naši čitaoci trebaju da čitaju o tome’. Mislim da je to najbolji put, jer sam program nikada nije bio nametljiv niti agresivan, uvek je bio diskretan.Ne kažem da ne bi značila malo intenzivnija promocija, ali čini mi se da je ono što smo uspeli da uradimo sa ovom diskretnom promocijom sve ove godine uticalo na stabilnost samog programa“.

Tematski kanali

Mi smo, na neki način, širom otvorili RTS – ov programski arhiv i, na neki način, podstakli i ubrzali njegovu digitalizaciju. Otuda je i proizašla ideja stvaranja dodatnih tematskih programa, što je zapravo praćenje svetskih trendova. Napravili smo ozbiljan koncept koji podrazumeva grupisanje žanrova tako da imamo kanale RTS Kolo, gde su narodna i etno muzika; RTS Muzika, gde su svi ostali muzički sadržaji, osim klasike i džeza koji je dostupan na RTS 3; RTS Trezor, na kom su dostupni svi arhivski sadržaji od 1958. do 1991. godine; RTS Život, koji donosi slike života iz Srbije i gde preovlađuju dokumetarne i putopisne emisije; RTS Drama, na kom su igrani i filmski programi domaće proizvodnje. Naša ideja je bila da pokažemo šta je sve proizvodio RTS, ranije Televizija Beograd, u proteklih 60 godina i nadamo se da će uskoro što veći broj gledalaca moći u tome da uživa.

Izvor: BIZLife magazin

Piše: Nevena Azinović