Da li je klijent uvek u pravu?
Piše: Srđan Mrđa, ekonomista
Staro trgovačko pravilo „mušterija je uvek u pravu“ odavno se odomaćila u biznisu pa samim tim i u odnosu sa bankama. Kompanije i banke odavno zagovaraju da se primedbe i žalbe klijenata moraju tretirati sa najvećom mogućom ozbiljnošću kako se ne bi osećali prevareno ili obmanjeno, ali ne pridržavaju se svi tog principa. Bez obzira da li ste klijent banke kao fizičko ili pravno lice, nemojte biti sigurni da ste baš uvek u pravu. Postoje situacije kada vam bankari sve prezentuju „crno na belo“ pa nemojte biti lenji da pročitate i raspitate se detaljno.
Banke su sklone tome da vam prećute određene stavke iz ugovora o tekućem računu, kreditu, kartici ili šta već. Na vama je da se raspitate detaljno kako ne biste došli u problematičnu situaciju i bili neprijatno iznenađen kada vam se pojavi neki neplanirani trošak. Dobronameran savet je da ne žurite pri potpisivanju bilo kakvog ugovora i da detaljno pročitate sve stavke pa čak i one „sitno kucanim slovima na dnu strane“ jer upravo se tu kriju određene stavke koje vam se možda neće svideti. Iako je banka dužna da informiše i edukuje klijenta po svim stavkama, mnogi bankarski službenici mogu vas i nenamerno dovesti u zabludu.Sve zavisi od banke do banke, pa samim tim ne mora da znači ni da je vaša najpovoljnija.
Svedoci smo da se u poslednje vreme sve više klijenata odlučuje da tuži banke i traži povraćaj para po osnovu „obrade kredita“ koja je prema zakonu o zaštiti potrošača nelegalno naplaćena klijentima. Ukoliko ste uzimali kredite, a posebno neke veće iznose, sigurno imate pravo da tražite svoj novac nazad. Iako su banke svojim propisima jasno definisale ove stavke, ispostavilo se da to i nije baš po zakonu. Zato sve više klijenata dobija spor iako se banke ograđuju i govore da je sve po propisima. Tu ste kao klijent definitivno u pravu.
Sa druge strane, ukoliko potpisujete ugovor o kreditu ili nekoj kreditnoj kartici, raspitajte se o dinamci vraćanja kredita i samoj strukturi mesečne rate (glavnica + kamata), odnosno koliko mesečno plaćate kamatu, a koliko glavnicu. Mnogi klijenti se neprijatno iznenade kada posle nekoliko meseci odluče da vrate kredit u celosti pa se ispostavi da je dug skoro kao na početku ili se minimalno smanjio. Koliko god se žaili banci, u samom ugovoru lepo piše da se u prvoj polovini perioda vraćanja kredita veći deo mesečne rate ide na otplatu kamate, a manji na glavnicu. Pre nego što potišete ugovor o kreditu tražite plan otplate koji vam u banci u svakom slučaju daju nakon potpisivanja. U njemu jasno piše svaka pojedinačna rata koju ćete platiti i koliko se mesečno smanjuje ostatak duga a koliko kamate. Takođe, pri prevremenoj otplati otplaćujete SAMO ostatak glavnice.
Pored navedene začkoljice, postoji i stavka oko „naknade za vraćanje kredita“. Neke banke su ovu stavku izbacile, a neke ne. U ugovoru o otvaranju tekućeg računa stoji koliko vam se mesečno naplaćuje „održavanje računa“. Ukoliko ne ostavite to na računu, otićićete u minus, a račun će biti blokiran. Nema svrhe žaliti se. Sve to stoji u ugovoru koji potpisujete. Kod kreditnih kartica još je specifičnije jer se na primer pri podizanju keša obračunava provizija pa ispada da ste se zadužili više nego što ste zapravo podigli sa bankomata, a onda kada vam stigne izveštaj koliko trebate da platite, džaba vam ubeđivanje banke da vi niste toliko potrošili. I to stoji u ugovoru koji ste potpisali pri uzimanju kartice.
Nemojte biti lenji pri odlasku u banku. Pročitajte svaku ponudu i ugovor i raspitajte se detaljno oko uslova. Nemojte misliti da ste baš uvek u pravu. Mnoge stvari lepo pišu u ugovoru.Samo ih treba pročitati. Sve mimo ugovora banka ne sme da vam naplaćuje. E tu ste u pravu.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
