Da li se pronalazite: Koji su znaci niskog samopozdanja?
Ljudi koji imaju nizak nivo samopouzdanja su uvek prestrogi prema sebi. Nekad ne mogu iskreno da prihvate komploment jer ispituju skriveni motiv ljudi koji im ga udeljuju.
Najčešći simptomi niskog samopouzdanja su:
- Nesposobnost da se veruje sopstvenom mišljenju
- Preterano razmišljanje o svemu
- Strah da se prihvate izazovi, zabrinutost da se neće postići
- Strogost prema sebi, ali popustljivi prema drugima
- Česta strepnja i emocionalni nemir
Neki manje poznati simptomi:
Radomanijak:
Na poslu su očekivanja jasno postavljena. Ali čak i da na poslu postoji pritisak, u poređenju sa privatnim vezama gde je sve neizvesnije, posao je mirniji. Lakše je ispuniti očekivanja na poslu. Tako neki ljudi sa manjkom samopouzdanja mogu prebaciti svoju pažnju na posao i uložiti svu svoju energiju u njega.
Postizanje: previše ili premalo
Mnogi od nas su već čuli da ljudi sa niskim nivoom samopouzdanjem ne postižu onoliko koliko bi trebali jer suviše strepe od izazova i ne koriste svoje talente u potpunosti. Međutim, postoji i druga krajnost. Neki od ljudi sa niskim samopozdanjem se isuviše plaše neuspeha i odbijanja, tako da se trude da budu najbolji u svemu da bi dokazali svoju vrednost.
Šta su uzroci niskog samopouzdanja?
U većini slučajeva sve proizilazi iz detinjstva. Rana negativna iskustva vode do niskog samopouzdanja kasnije u životu, a ona su:
- Često kažnjavanje
- Zanemarivanje
- Zlostavljanje
- Maltretiranje u školi
- Nedostatak pohvala, topline i brige
- Pripadanje grupi prema kojoj se gaje predrasude
Detinjstvo je vreme tokom kojega formiramo naše „krajnje granice“ i „pravila za život“ koja utiču na način na koji mislimo i zato sva negativna rana iskustva imaju drugoročan uticaj na razvoj.
Šta je „krajnja granica“ i kako utiče na vaše samopouzdanje.
„Krajnja granica“ je kako se vi zaista osećate povodom nečega, na osnovu ranijeg iskustva. Na primer: kako ste se osećali kada ste prvi put napustili kuću postaje krajnja granica za sve što ste u životu ostavili.
Kada pričamo o samopouzdanju, krajnja granica je u tome kako se ljudi oko vas odnose prema vama, jer odrastamo uz glasove ljudi koji su nam bitni. Na primer, da li su govorili da ste predivni ili im nikada nije bilo dovoljno dobro što ste radili? Da li ste se osećali bezvredno?
Ovo veoma utiče na način na koji ćete videti sebe i prema tome i na vaše samopouzdanje.
Kako „krajnja granica“ određuje vaša „pravila za život“
Na osnovu „krajnje granice“ formiramo naša „pravila za život“. Ona su zapravo naše strategije za preživljavanje života. Na primer, ako verujete da ste inferiorni u odnosu na druge, vaša pravila za život će biti „bolje da se ne zauzimate za sebe i da se držite po strani“.
Kako nisko samopouzdanje utiče na svaki aspekt vašeg života
Tera vas da pomešate ljubav sa niskim samopouzdanjem
Ako imate manjak samopouzdanja očekujete da se ljudi prema vama ponašaju loše. Kada su ljudi fini prema vama, pucate od radosti i imate nerealistično dobra osećanja prema njima. Ovo se veoma lako može pomešati sa ljubavlju i može uplašiti ljude koji bi prosto (u početku) želeli da budu vaši prijatelji.
Tera vas da budete potlačeni u vezi
Budući da mislite da je vaš partner mnogo bolji od vas, podnosite stvari koje inače ne bi trebalo da trpite. Nekad čak i pomešate ljubav sa samopouzdanjem. Da li se predajere jer ih zaista volite ili se ne usuđujete da se borite za sebe?
Čini da vaši zaposleni misle da niste talentovani
Ljudi sa niskim samopouzdanjem su nekada zaista nadareni, ali ne znaju kako da to pokažu i „prodaju“. Tokom sastanka su tihi, tokom prezentacije pričaju mlako, tokom dnevne koncerzacije često govore „možda“ i „izvini“… Kao rezultat poslodavci i druge kolege doživljavaju ljude sa niskim samopouzdanjem kao netalentovane.
Može dovesti do depresije
Tokom vremena nisko samopouzdanje može dovesti do depresije, upućuje studija rađena na Univerzitetu u Baselu. Psiholog Lars Madsen dodaje da je niski nivo samopouzdanja ključni faktor kako u razvoju, tako i u „održavanju“ depresije.
Izvor: BIZLife, lifehacker.com
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
