Da li znate razliku između apsolutne i komparativne prednosti?
Piše: Dijana Carić, autor knjige ‘Umetnost pregovaranja’
Prema teoriji apsolutnih prednosti, ako je jedna zemlja efikasnija u proizvodnji proizvoda A, a manje efikasnija u proizvodnji proizvoda B, ona će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda A, a proizvod B će uvoziti iz druge zemlje koja je efikasnija u proizvodnji proizvoda B. Međutim, da li je sve tako jednostavno kao što izgleda?
Na primer, pretpostavimo da je za proizvodnju jedne bale platna Portugaliji potrebno 20 dana a Engleskoj 100. To znači da Portugalija ima apsolutnu prednost u proizvodnji platna. Sa druge strane, pretpostavimo da je za proizvodnju jednog barela vina Portugaliji potrebno 110 dana a Engleskoj 10, to znači da Engleska ima apsolutnu prednost u proizvodnji vina. Ovu teoriju je formulisao Adam Smit po kome do razmene neće doći ako jedna zemlja ima apsolutnu prednost u proizvodnji oba proizvoda.
Međutim, ovde na scenu stupa teorija komparativnih prednosti, koju je formulisao Dejvid Rikardo (David Ricardo), po kome dve zemlje ne moraju da imaju apsolutnu prednost u proizvodnji nekog proizvoda već je dovoljno da postoji relativna razlika u troškovima proizvodnje da bi do razmene došlo. Na taj način, zemlja će se specijalizovati za proizvodnju proizvoda kod kog ima veću komparativnu prednost.
Na primer, zamislimo da je za proizvodnju platna Portugaliji potrebno 80 dana, a Engleskoj 100. Sa druge strane, pretpostavimo da je za proizvodnju jednog barela vina Portugaliji potrebno 90 dana, a Engleskoj 120. U ovom slučaju Portugalija ima apsolutnu prednost u proizvodnji oba proizvoda. Međutim, Portugalija je daleko efikasnija u proizvodnji vina i shodno tome ima komparativnu prednost u proizvodnji vina (20< 30).
Ove teorije su slične shvatanju da je između dva dobra važno odabrati veće, a između dva zla odabrati ono manje.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
