Da li znate šta je DISTRIBUIRANI RAZVOJ i kako menja kulturu kompanije?
Distribiurani razvoj (Distributed Development) je koncept rada koji, pre svega u IT svetu, zauzima sve značajnije mesto. Iako i dalje postoje oni koji su prema ovakvom konceptu sumnjičavi – jedno je sigurno, sve više kompanija odlučuje se da ovaj koncept u praksi primeni. Šta konkretno podrazumeva distribuirani razvoj? Koje su prednosti, a koja ograničenja? Šta distribuirani razvoj donosi kompaniji, a šta klijentima? I kako uopšte izgleda put do uspeha ako se njime distribuirano korača?
Odgovore na sva ključna pitanja potražili smo u IT kompaniji Zuhlke Engineering, koja je svojevrsni pionir u implementaciji takvog koncepta rada na našim prostorima. Milan Starčević softverski inženjer, deo Zuhlke porodice je od prvog dana osnivanja kancelarije u Beogradu. Od tada do danas, bio je deo distribuiranih timova na nebrojeno mnogo projekata.
Zuhlke Engineering je IT kompanija koja u Beogradu posluje punih 6 godina. Osnovana pre pola veka u Švajcarskoj, Zuhlke Group danas ima kancelarije u Cirihu, Bernu, Frankfurtu, Minhenu, Hamburgu, Beču, Londonu, Sofiji, Beogradu ali i Singapuru i Hong Kongu. U Beogradu, Zuhlke danas zapošljava čak 100 ljudi i iza sebe ima pregršt uspešnih projekata. Svi projekti na kojima je Zuhlke Engineering angažovan, rade se kroz distriburiani razvoj.
– Na samom početku, recite nam šta je zapravo DD?
Projekat koji se izvršava kroz distribuirani razvoj se definiše kao projekat koji se radi na više lokacija. Pitanje je naravno zašto bi se neko upuštao u takav način rada. Prvenstveno zato što takav način rada omogućava veću mogućnost nalaženja stručnih ljudi na više lokacija, fleksibilnost i uštedu troškova ukoliko je projekat distribuiran sa lokacijom koja nosi manje troškova. Postoji veliki vakum u potražnji softver developera i mislim da je jedini način da softverska kuća danas organski raste jeste ukoliko koristi distribuirani razvoj.
Multikulturalni tim daje veći nivo kreativnosti i rešavanja problema zbog drugačijih pozadina, kulture i edukacije. Ono što distribuirani projekat svakako ne uključuje jeste outsourcing ili sistem kontrole i upravljanja.
Svi ovi pomenuti atributi dovode do zaključka da distribuirani tim nije ništa drugo do jedan tim sa jednakim članovima koji se zbog trenutnih potreba nalazi na više lokacije. U tom timu svako ima iste mogućnosti i odgovornosti. Tako mi često imamo softver arhitekte, projekt menadžere, softver inženjere različitih seniorstava i ekspertiza na svim lokacijama distribuiranog projekta.
– Kako biste, u najkraćim crtama, objasnili rad na projektu kroz distribuirani razvoj? Koje su ključne razlike u procesu rada?
Rad na projektu kroz distribuirani razvoj može imati različite oblike isto kao i rad na bilo kom drugom projektu. Način na koji će se uraditi postavka tima zavisi od ograničenja koja donosi trenutna dostupnost ljudi kada počinje projekat, klijent, troškovi, vreme dostave projekta ili čak oprema ili regulativa koji su značajni za projekat. Tako na primer bankarski projekat zbog zakona u Švajcarskoj ima ograničenje pristupa produktivnom okruženju van Švajcarske. To onemogućava DevOps ulogu iz druge zemlje na takvom projektu. U idealnom slučaju ne postoje takva ograničenja, i tada treba imati na umu da se distribuirani projekat koji se ispravno radi ne razlikuje značajno od projekta gde je tim na licu mesta.
– Ali, ipak, jedno je kada saradnici sede u istoj kancelariji, a drugo kada su udaljeni nekoliko hiljada kilometara? Da li je to ograničavajući faktor i kako ga prevazilazite? Koji su, zapravo, ključni izazovi?
Naravno, distribuirani razvoj ima određene izazove. Osim pomenutih ograničenja, tu su ograničenja koja se tiču međuljudskih odnosa kada se ljudi ne vide uživo. Svakako smo saznali da je bolje imati video pozive od čisto audio poziva, ali to opet nije dovoljno. Naša iskustva pokazuju da je putovanje na svakih 6 nedelja, makar i na par dana, dovoljno dobro da se ljudi ponovo zbliže uz saradnju uživo, dobru priču, hranu i piće. Da bi bilo fer, trudimo se da lokacije naizmenično putuju. Uvek se trudimo da neko vreme provedemo uživo sa klijentima i da imamo team event.
Još jedan veliki izazov je protok informacija. Na primer, primetili smo da ljudi često pričaju o projektu i van radnog vremena, na kafe pauzi ili piću posle posla. To može dovesti do odluka koji ne uključuju deo tima koji nije na toj lokaciji. Nesvesno ljudi mogu zaboraviti da prenesu određene informacije distribuiranom delu tima što može dovesti do nesporazuma ili grešaka. S toga po pravilu pravimo svestan napor da prenosimo informacije u toku dnevnih sastanaka ili namenski zakazujući sastanke sa distribuiranim delom tima kako bi se informacije prenele.
– Kako klijenti reaguju na distribuirani razvoj? Koliko je važno da oni u čitav proces budu uključeni na ispravan način? Kako pridobiti poverenje klijenata u tim čiji deo nije na istoj lokaciji na kojoj su i oni?
Izazov koji je isto vredno pomenuti u današnjem društvu koje je naviklo na klasičan outsourcing model jeste kako preneti novim klijentima šta distribuirani razvoj zapravo znači i uključiti ih na ispravan način. Dosta klijenata čak i ne želi da radi distribuirani razvoj zbog prethodnih loših iskustava sa outsourcing modelom. Najbolji lek za ovo jeste dovesti klijenta na distribuiranu lokaciju u fazi ponude projekta i upoznati ih sa ovakvim načinom rada na licu mesta. Diskusije, prezentacije prethodnih iskustava i upravljanje očekivanjima su važan deo tih poseta. Bitno je biti transparentan u vezi izazova, načinima kako se borimo sa njima i značaja uključivanja klijenta u komunikaciju sa distribuiranim delom tima u toku projekta. Pošto projekat počne, uspesima zadobijamo poverenje i kada se poverenje jednom izgradi, klijent uvek želi da distribuira i druge projekte.
U devet projekata na kojima sam radio klijenti su uvek imali samo pozitivne utiske i reči hvale za distribuirane timove. Ukoliko su u pitanju klijenti koji dosta ulažu u softverske proizvode i digitalizaciju, uvek su želeli i druge distribuirane projekte. Naravno nisu svi projekti na početku primene distribuiranog razvoja bili uspesi.
– Šta biste na osnovu iskustva koje imate, posle svih uspeha, svih ispravnih ali i pogrešnih koraka, mogli da date kao savet kompaniji koja tek kreće sa distribuiranim razvojem?
Kada smo počinjali, morali smo da učimo na greškama i identifikujemo koje to stvari dovode do nezadovoljstva tima, menadžera ili klijenta. Uz mnogo truda uspeli smo da uvidimo gde su bili naši propusti i da preokrenemo većinu projekata. Danas, bez imalo preuveličavanja, svi projekti imaju dobre ili čak izuzetne „feedback-e“. Zato bih rekao da je najvažniji savet koji imam za kompaniju koja tek kreće sa distribuiranim razvojem: budite agilini. Važno je dobro sagledati šta distribuirani razvoj znači u kontekstu vaše kompanije i stalno se prilagođavati novoj realnosti.
Business people meeting at office and use post it notes to share idea. Brainstorming concept. Sticky note on glass wall.
Naravno, na početku je važno uzeti u obzir kulturne razlike koje, pre nego što počnu da donose benefite, moraju da se razumeju i prigrle. Hofstedeove kulturne dimenzije su koristan alat za ovo. Sada se trudimo da skrenemo novim ljudima pažnju o kulturnim razlikama kao deo on-boarding procesa.
Jedna od specifičnosti distribuiranog razvoja, sasvim sigurno je rad u multikulturalnom okruženju, što neminovno razvija kulturu otvorenosti i razumevanja različitosti u kompaniji.
– Na kraju, koji su, prema vašem mišljenju, ključni benefiti disribuiranog razvoja ?
Svakako mislim da je distribuirani razvoj vredan truda. Ima toliko benefita koji su sagledivi samo kroz duži rad u takvom okruženju. Kultura otvorenosti i razumevanja, velika količina eksperata i učenje od drugih su za mene lično najveći benefiti koje donosi.
Kada god pričam sa skepticima, volim da pomenem projekat na kojem sam radio i koji je bio distribuiran na čak šest gradova u tri zemlje zbog potrebe za Zuhlke ekspertima u veoma specifičnim tehnologijama. Čak je i klijent bio na zasebnoj lokaciji. Ovo je ironično bio najbolji način distribuiranog rada zato što je pun protok informacija bio zagarantovan.
Od ranih dana kada je bilo mnogo skepticizma da li je dobra ideja da Zuhlke radi distribuirano prošli smo put koji je imao teške lekcije, ali i koji nas je preobrazio u pravu multikulturalnu kompaniju sa mnogo različitosti. Nijedna od naših lokacija nije više izolovana kao pre, i mislim da je to jedinstven način na koji distribuirani razvoj menja kulturu kompanije.
Izvor: BIZlife
Foto: Promo
