Dan rudara: Imaju li srpski rudari šta da slave?
U Srbiji se danas slavi Dan rudara koji traže bolje uslove rada i veće plate.
Dan rudara ustanovljen je u znak sećanja na dan kada su se 1903. godine rudari Senjskog rudnika izborili za povratak trojice otpuštenih kolega i skraćenje radnog vremena.
Prema podacima sindikata, u Srbiji ima više od 22.000 rudara, čija je prosečna plata oko 50.000 dinara.
U Srbiji se mineralne sirovine vade na više od 220 eksploatacionih polja, a geološka istraživanja sprovode na oko 122 polja.
Najveći rudnik bakra i zlata u Srbiji RTB Bor trenutno čeka strateškog partnera, a rok za podnošenje prijava je 20. avgust.
Profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića pitali smo imaju li naši rudari, na današnji dan, šta da slave?
Prema njegovom uvidu, situacija je „šarolika“ od „Resavice“ koja se bori za opstanak do rudnika u sistemu Elektoprivrede u kojima su uslovi rada pristojni, uz pristojne plate.
„Generalno, postoji perspektiva u ovom sektoru. Očekuju se i neka nova ulaganja i subvencije“, rekao je Arsić za BIZlife.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
Piše: B.M.
What's your reaction?
Komentari
-
Dr Milanče Mitovski, akademik IAS
РУДАРИ ГДЕ СТЕ, ДА СТЕ ЗДРАВО! Свим рударима Србије честитам од срца Дан рудара Србије, дан када су рудари Сењског рудника ступили у штрајк 6. августа 1903. године за боље услове и права рудара и да се смањи број кора рударског хлеба са седам на пристојни број. Рударска професија је некада била понос и част и државе и рудара. Променила се времена рудари су на маргини друштва, а обећања државе стижу нова обећања. У част рудара и Дана рудара Србије са пиететом на некадашњим херојима рада у рударству и металургији посвећујем своју песму “Рударев дан”. Такође, радницима РТБ Бор честитам још и Дан “Рударско топионичарског басена Бор”. Срећно, поштовани рудари и топионичари! РУДАРЕВ ДАН (Поводом Дана рудара Србије) Домовина наша лепа је родила хиљаде и хиљаде јунака мудра, плејада од тих храбрих делија, сијали су ликом храбрих рудара. Нису били они нити бомбаши, нису били они нити спортисте, све што су имали од оружја то су њихова срца, руке и лопате. Земља је била разрушена, ваљало је дизати из пепела, радила је тада њихова дружина к’о што ради више армија. Бор је изнедрио два радника: Међеда Хусеиновића, рудара и металурга Љубу Јовановића, два наша вишеструка ударника. Прочули се као наша дика, чак их прими друг Тито, они се радо сећали тога лика који им несебично рече: „Ви сте наш понос другови, ви сте понос наше домовине“, нашли се и портрети њихови у сред “Колектива” новине. Њихов свакако дан ударан, представља остварени сан на хиљаде тона за један дан, више и бољег бакра продукован. Једног дана ударнику Љуби засија на немирним грудима, заслужено Орден рада првог реда, што је годило суграђанима свима. Дођоше нова ето времена, изгуби се негде дух рудара заборавили смо сви на њега куписмо довољно багера. Само пред Шести август сете се људи са рудника да сећањима увеличају прославу, причају се анегдоте подвига. Тог дана рудар-ударник наш покупи плакете и ордење у свечаном реду стаде баш, себично стискајући знамење. Пре него што из куће своје изађе по коју рударску љуту попије као песник што себе увек нађе, мир у властите испеване стихове. Рударев је дан…!! СРЕЋНО ДРАГИ КАМАРАТИ, РУДАРИ СРБИЈЕ!!
Pingback: DANAS JE DAN RUDARA: Imaju li srpski rudari šta da slave? - Zaječar Online