Design Thinkingom do inovacije
Piše: Marko Jevtić, direktor igre Top Eleven u Nordeusu i ko-autor knjige “Design Thinking: Kako da stvarate proizvode koje ljudi žele”
Sigurno ste čuli mnogo puta “bolje je da proizvodimo proizvode od maline, nego samo malinu”. Ili u ICT-u, bolje da pravimo digitalne proizvode nego da samo radimo outsourcing. Zašto? Kao i kod poljoprivrede, gde je napraviti sok od maline i plasirati ga na tržište je teže nego proizvoditi samo malinu, tako je i u ICT-u. Outsourcing je jednostavniji i sigurniji. A zašto je bolje? Pa veća nagrada čeka one koji uspeju da naprave svoje finalne proizvode ili usluge, te ih kao takve plasiraju na tržištu.
Još uvek se sećam kada je porodica Zirojević pokrenula Donesi.com. Bila je to odlična usluga za lokalno tržište, a kompaniju su kasnije prodali globalnom servisu, Foodpandi. Foodpanda je već imala slične servise i u drugim zemljama pa je to bilo logično. Donesi.com nije mogao sa njima da se takmiči na tim tržištima i ostao je jedna lepa lokalna priča. Ipak, prošle godine na naše tržište ušla je firma Wolt, koja je donela inovacije u dostavljanju hrane. Firma osnovana u Finskoj pre 6 godina, brzo se proširila po Evropi, a korisničko iskustvo koje su ponudili bilo je drugačije od svega viđenog.
Kako da naši proizvodi i usluge osvajaju svet?
Verujem da je inovacija ključ i da bez inoviranja nećemo moći da se takmičimo sa svetom. Iz tog razloga, naše iskustvo i koncept pokušali smo da popularizujemo knjigom “Design Thinking: Kako da stvarate proizvode koje ljudi žele”.
Design thinking je kreativno, timsko rešavanje problema koje u fokus stavlja korisnike. Pomaže nam da bolje razumemo korisnike našeg proizvoda, jasno odredimo šta im zaista treba i kako naš proizvod rešava njihove probleme, jednostavno kako da stvaramo proizvode koje ljudi žele. Uči nas kako da testiramo prototipe, pronalazimo inovativna rešenja i prilagođavamo im se lako u svakoj fazi.
Iako se poslednjih godina Design thinking asocira sa Silikonskom Dolinom ili ICT kompanijama, on je koncept koji možete primeniti bilo gde, od pekare, do neprofitnog sektora, a koriste ga i kompanije kao što su Coca Cola i PepsiCo. Čak i firme koje nikad nisu čule za njega, sigurno koriste različite fragmente, neko više gleda korisnike, a neko češće pravi prototipe.
Poenta je da nalazite kako vaš proizvod može da zadovolji korisnika bolje, umesto da pravite bolji proizvod. Jer bolji proizvod za vas može biti jedno, a za korisnika sasvim nešto drugo.
Na kraju, da bi Design thinking zaživeo potrebna je i organizaciona kultura koja promoviše saradljivost, konstruktivnost, radoznalost i otvorenost uma. A koliko god zvučalo da je to jednostavno, uopšte nije.
Ipak, što pre počnete da radite na tome, pre ćete doći do željenih rezultata.
Izvor: BIZLife
Foto: Marko Jevtić
