DIRLJIVA priča mlade Kraljevčanke: „Iz SAD-a me ispratio ceo grad, nikada neću zaboraviti“ (FOTO/VIDEO)
Da su ljudske veze jače od bilo koje pandemije, govori i priča o jednoj učenici iz Srbije koja se zbog pandemije koronavirusa ranije vratila sa učeničke razmene iz Amerike, a porodica kod koje je živela ispratila je na najlepši mogući način.
Avion Er Srbije sa 236 državljana Srbije iz SAD sleteo je u četvrtak na beogradski aerodrom. Među putnicima iz Vašingtona su bili srpski studenti i srednjoškolci, koji su se zbog pandemije koronavirusa, ranije vratili svojim kućama.
Jedna od njih je i Kraljevčanka Una Dabić, koja je sa još 44 učenika boravila u SAD u okviru FLEX programa učeničke razmene.
Priča ove 18-godišnje učenice počinje ispred kuće njenog američkog domaćina, u gradiću Aitkin u Minesoti, gde je doživela nešto što će pamtiti celog života.
Njen boravak u SAD, kao i mnogih sličnih njoj, prekinula je pandemija koronavirusa, pa je posle osam meseci morala da se vrati u Srbiju, dva meseca pre nego što je planirano.
Za tih osam meseci, toliko se zbližila sa ljudima iz Aitkina pa su je na polasku za Vašington, gde je čekao avion za povratak u Srbiju, ispratili skoro svi, ceo gradić.
Kolona automobila prolazila je pored nje, a u vozilima deca, profesori, roditelji…Svi su došli da je isprate i požele srećan put.
Na automobilima su oslikavali poruke za nju, od kojih nije mogla da zadrži suze. „We Love You, Una“, „Safe Travels!“ – pisalo je na nekim vozilima.
Ideju da je na takav način isprate kući, koju su očigledno svi oduševljeno prihvatili, pokrenuli su njeni domaćini, porodica Fremling – Kaila, Joel, Laurel i Jere, koji su već najavili da će leta 2021. svi zajedno doći u Srbiju.
Porodica Fremling i Una
Laurel i Una
Kada je reč o situaciji sa pandemijom u mestu gde je boravila, Una kaže da u Okrugu Aitkin nije bio nijedan slučaj zaraze, a da u celoj Minesoti ima oko 1.200 obolelih.
„Ipak, i kod njih su ljudi u panici, ali se pridržavaju saveta o distanciranju i nema policijskog časa. Takođe, na snazi su i mere – škole ne rade, ljudi rade od kuće, a u trgovinu može samo jedan član porodice“, objašnjava ona.
Čudesno tužan i lep trenutak
Osećanja su joj, kako kaže, pomešana. Srećna je što se vratila kući, a veoma tužna što je njen boravak tako neočekivano prekinut.
„Sva deca sa FLEX programa, pa tako i ja, imali smo još mnogo planova…školskih, onih vezanih za putovanja i druženja“, priča Una za BIZLife portal.
Veoma su zahvalni Vladi Srbije koja je organizovala evakuacioni let, kao i Vladi SAD koja je bila sponzor ovog programa i htela da učini sve da oni ostanu do kraja školske godine.
Najzahvalnija sam porodici Fremling koja mi je pokazala da je ljubav jedina igra u kojoj može da ima puno igrača, a da na kraju svako bude pobednik
„Zauvek ću pamtiti i svoje profesore, od kojih su mnogi došli da me isprate, kao i svoje drugarice koje već štede za put u Srbiju. Baš kao i porodica domaćina koja će, nadam se, u Srbiju doći na leto naredne godine“, kaže Una.
Sam ispraćaj je nešto što će pamtiti čitavog života.
„Sve smo drugačije planirali, ali – taj ispraćaj je bio toliko čudesno tužan i lep u istom trenutku...a zbog dubine emocija i zahvalnosti koje sam osetila – taj dan će uvek biti moj blagoslov.“
To je bilo iznenađenje. Sve je organizovala porodica i sve je trajalo oko 45 minuta. Bilo je previše poklona, ali mnogo više suza, završava Una svoju priču o jednom neverovatnom iskustvu i prijateljstvu koje je stekla za ceo život.
Izolacija 28 dana
Sam povratak u Srbiju je trajao tri dana.
U utorak ujutro je uhvatila let za Vašington, gde je, zajedno sa ostalim učenicima, prenoćila u hotelu. Sutradan je bio let za Srbiju, a svi putnici su bili na parkinzima gde su čekali par sati da se avion pripremi. Oko pola četiri, po lokalnom vremenu, svi su bili ukrcani.
Po dolasku u Srbiju, kao i svim drugim putnicima sa kojima je došla, izrečena joj je mera sanitarnog nadzora. Na aerodromu su je dočekali majka, otac i brat, a kod kuće – drugari. Oni su dolazili ispod njene terase da joj požele dobrodošlicu.
Uni sada sledi 28 dana izolacije, ali i ceo život da pamti ono što je pamćenja vredno.
Izvor: BIZLife/Aleksandar Mijailović
Foto: Privatna arhiva
