Nova aplikacija: Građani, prijavite DIVLJU DEPONIJU
Zahvaljujući aplikaciji „Ukloni divlju deponiju“ svi građani koji to žele mogu lako i anonimno da daju svoj doprinos evidentiranju lokacija divljih deponija u Srbiji kako bi one potom bile uklonjene.
Aplikaciju su pokrenuli su Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Ministarstvom životne sredine.
Kako će građani moći da prijave lokacije?
Da bi divlje deponije bile uklonjene moraju se najpre utvrditi njihove lokacije i upravo u tome pomaže aplikacija „Ukloni divlju deponiju“ koja je pokrenuta ovog meseca Povodom Dana planete zemlje.
Kako bi prijavili divlju deponiju koju uoče u svojoj okolini korisnici treba da je fotografišu putem aplikacije i, uz kratak opis, pošalju prijavu, koja će biti registrovana u bazi Agencije za zaštitu životne sredine.
Ukoliko se desi da korisnik u trenutku prijave deponije bude van dometa, aplikacija će zapamtiti prijavu i poslati je prvom prilikom kada telefon bude povezan na internet.
Prijave su anonimne i njihov broj je neograničen.
Podaci dostavljeni preko aplikacije biće javno dostupni na mapi Agencije kojoj se može pristupiti u okviru aplikacije. Građani će takođe moći da prate i da li su nadležna preduzeća i institucije uklonile deponiju, kao i koliki je ukupan broj prijavljenih divljih deponija u njihovom okruženju i u Srbiji.
Aplikacija je trenutno dostupna za korisnike Android uređaja i može se preuzeti preko Google Play Store, dok je verzija za iOS uređaje je u pripremi.
U Srbiji više od 2.000 divljih deponija, osim ekoloških, posledice i po ljudsko zdravlje
Prema podacima koje su Agenciji za zaštitu životne sredine dostavile lokalne samouprave, na teritoriji Srbije postoji preko 2.200 divljih deponija.
To su površine na kojima ljudi nelegalno odlažu otpad, a nalaze se najčešće u ruralnim sredinama, u blizini naseljenih mesta, uz korita reka, kao i duž saobraćajnica.
Na divljim deponijama završi oko 20 odsto komunalnog otpada, a osim što kvare izgled okoline, divlje deponije utiču i na zagađivanje vazduha, voda i zemljišta i samim tim ugrožavaju zdravlje ljudi.
Na njima ponekad dolazi i do požara, čemu doprinose i emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) kao i drugih zagađujućih materija sa ovih deponija. Najveći rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi predstavljaju kada se nalaze u blizini naselja ili obale reke, potoka, jezera ili akumulacije.
Izvor: BIZLIfe
Foto: Pixabay
