Dobitnik NIN-ove nagrade: Neko pravi pare, a neko piše poeziju

Neki ceo život čekaju na NIN-ovu nagradu, a on ju je osvojio u 33. godini. Najprestižnije književno priznanje u zemlji dodeljuje se po 65. put, a ovogodišnji laureat je Vladimir Tabašević.

Rođen je 1986. u Mostaru pod punim imenom Bošnjak Tabašević Vladimir. Studirao je filozofiju u Beogradu. Uglavnom je književnoj javnosti bio poznat po poezije. Objavio je zbirke pesama “Koagulum” (2010), “Tragus” (2011), “Kundak” (2012), “Hrvatski kundak” (2014).

Njegov prvi roman “Tiho teče Misisipi” (Studio Znak, 2015) štampan je samostalno i našao se u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Drugi roman, objavljen u izdanju Lagune, “Zablude Svetog Sebastijana“ ovenčan je najznačajnijim ovdašnjim književnim priznanjem.

Roman opisuje kao omaž “zaključanoj” generaciji, priču o žrtvi i obespravljenosti. Sa autorom smo popričali o knjizi koja je zavredila pažnju stručne, ali i one “obične” čitalačke javnosti. Zanimalo nas je i kako on vidi vezu kulture, umetnosti  biznisa.

Zbog čega bi neko trebalo da pročita tvoj roman „Zabluda Svetog Sebastijana“, šta nam to on nudi?

Ne bih nikoga obavezivao, ko zaista nema potrebu i interesovanje za književnost. Onaj ko želi da  na neki drugačiji način upozna nešto što zovemo maternji jezik, on bi trebalo da uroni u tu neku vrstu jezičkog istraživanja. Na čitaocu je da pokuša da vidi kako jezik sa kojim smo se rodili i kojim svakodnevno komuniciramo, kako je isti taj jezik u isto vreme i strano telo i povod raznih nesporazuma. Na koji način jezik, zapravo, konstituiše svest, sećanje i određenu vrstu nekakve nade.

Postoji li nešto u tvojoj knjizi što bi moglo da posluži i nekom poslovnom čoveku, da bude primenljivo i u biznisu?  

Nemam ja šta sa biznismenima da pričam. Oni imaju neku svoju logiku. Njihova logika, u nekom smislu, prilično kompromituje ovo čime se ja bavim i što je moj prevashodni životni kurs, a to je kultura. Biznis i kultura često ne idu jedno sa drugim, ne često, uglavnom se isključuju. Biznismeni to veoma dobro znaju. U nekoj prethodnoj epohi su biznismeni možda voleli da zadiruju u pitanja književnosti, kulture i umetnosti. U ovoj epohi u kojoj danas živimo ono što biznismene jedino inteesuje nije pitanje kulture i književnosti, nego sposobnosti da se oni pokažu i prikažu kako imaju njuh za pravu investiciju. Ja mislim da njih ne interesuje književnost. Ja tu nemam nikakve osude, potpuno sam načisto sa tim. Neko pravi pare, a neko piše poeziju.

Misliš li da je to, ikako, moguće pomiriti?

To je pitanje neoliberalnog kapitalizma danas. Biti biznismen danas znači ne traćiti vreme na izlišne stvari. Književnost je nešto što se danas, nažalost, često vidi kao traćenje vremena. Investiraj u sebe, u svoj kapital, razvijaj svoje performanse, budi na tržištu rada. Šta nekome znači to da li si čitao knjgu?

Investiraš li ti u sebe pisanjem i bavljenjem književnošću?

Investiram u sebe, ali ne u smislu one investicije ekonomskog tipa. Ovaj život je, zapravo, mnogo više nego pravljenje para.

Može li da se živi od toga?

Biće mogućnosti, ako se iskreno bavite književnošću, a ne samopromovisanjem sebe kao pisca. Biće dobro, uspeće.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta/Milan Obradović

Piše: B.M.