DOBRE VESTI: „Virus se jako kratko zadržava na čvrstim površinama“

Doktorka Jelena Božilović Đurović sa Instituta za medicinsku hemiju Gete univerziteta u Nemačkoj izjavila je za N1 da je za nauku „par meseci postojanja virusa jako kratak period da bi mogla dati konkretne rezultate“.

„Prvi rezultati su tu, rade se i dalja testiranja – koliko se zadržava na čvrstim površinama i tu postoje prvi rezultati, koji nisu zvanično publikovani, ali se rade na medicinskoj hemiji u Bonu, gde kažu da se na čvrstim površinama jako kratko zadržava i da je verovatnoća takvog prenošenja mala, što je dobra vest“, kaže.

Na pitanje kako naučnici u Nemačkoj stoje sa virusom, rekla je da se to ne može posmatrati lokalno, jer nauka generalno funkcioniše globalno.

„Postoji jedna dobra baza podataka za rad sa time, dosta se brzo uključio veliki broj istraživačkih grupa, svi projekti su po brzom postupku odobreni i krenulo se s radom. Da bi se došlo do saznanja, potrebni su multidisciplinarni timovi, ljudi jako puno rade na tome“, kaže ona.

Za nauku je, napominje, par meseci postojanja virusa jako kratak period da bi mogla dati konkretne rezultate.

„Ali, prvi rezultati su tu, ja vam mogu reći samo ono što je publikovano. To je da je virus kompletno izolovan, mapiran, došlo se do spoznaje gde su mutacije na njemu, napravljeni testovi za njega, određen je i put prenosa – prenosi se kapljičnim putem pre svega. Rade se i dalja testiranja, koliko dugo se zadržava na čvrstim površinama i tu postoje prvi rezultati, koji nisu zvanično publikovani, ali se rade na medicinskoj hemiji u Bonu, gde kažu da se na čvrstim površinama jako kratko zadržava i da je verovatnoća takvog prenošenja mala, što je dobra vest“, kaže ona.

Prema njenim rečima, čak i ako je postojao u tragovima, nije bio aktivan.

„Prilikom kupovine, ako neko dodirne neki predmet, a zaražen je, šansa da vi dodirnete i prenesete je minimalna. To je moguće ako se neko iskašljao u tom trenutku, a vi se vrlo brzo dodirnuli taj predmet i odmah preneli infekciju na neku od sluzokoža – nos, usta ili oči“, objasnila je.

Kako je rekla, u našoj štampi je videla pisanja da „postoje tri tipa virusa“, a to je, kaže, „apsolutno naučno neutemeljeno“. „Virus je apsolutno isti svuda u svetu, a različitost mortaliteta potiče od sasvim drugih faktora“, kaže ona.

Izvor: N1

Foto: Pixabay