Država NE ZNA koliko ljudi ode, ali „SIGURNO se ne radi o desetinama hiljada“

Prošle godine iz Srbije je otišlo oko 6.000 ljudi, a u prvoj polovini ove 3.000, izjavio ministar za rad Zoran Đorđević, dodajući da ih je sigurno otišlo više, ali država nije znala za njihov odlazak.

Nema jasnih pokazatelja o odlasku ljudi u inostranstvo, rekao je ministar odgovarajući na pitanje novinara nakon šeste sednice Koordinacionog tima za upravljanje ekonomskim migracijama.

Kako je objasnio, prošle godine je broj onih za koje se zna da više ne traže posao ovde, što znači da su se odjavili ili su potpisali ugovore sa poslodavcima iz inostranstva, bio oko 6.000, a u prvoj polovini ove godine bilo je oko 3.000.

„Sigurno ih ima više“, kazao je on i ponovio da se tačan broj ne zna, ali da se sigurno ne radi o desetinama hiljada ljudi na godišnjem nivou koji napuštaju zemlju, kako se navodi u javnosti.

Đorđević je dodao da će se približan broj onih koji su napustili zemlju znati nakon novog popisa.

Strategija za „zadržavanje“ mozgova

Nacrt Strategije za upravljanje ekonomskim migracijama od 2020. do 2027. godine biće završen u januaru naredne godine, a cilj tog dokumenta biće da pomogne u zaustavljanju odlaska mladih, obrazovanih ljudi iz Srbije u inostranstvo, izjavio je ministar.

Dodao je da treba da se uradi analiza parametara koji utiču na ekonomske migracije, da će izrade strategije biti koncipirana tako da se zna ko šta radi u državi, kako bi se zaustavio odliv mozgova, a taj dokument će pratiti i akcioni plan.

Prema njegovim rečima, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, zainteresovana je da finansira izradu strategije.

Đorđević je podsetio i da država nizom mera već stimuliše ostanak mladih, obrazovanih ljudi. Već su, kako je dodao, uvedene poreske olakšice i podsticaji za mlade koji žele da započnu sopstveni posao.

NALED: Rad dva ili tri sata dnevno

Predstavnica Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Bojović kazala je da Koordinacioni tim, koji je počeo da radi u februaru ove godine, pokušava da nađe dobre mehanizme, kako bi se sprečio odliv mozgova.

„Predlog NALED je da se unapredi regulatorni okvir za zapošljavenje, koji podrazumeva da se, pored ostalog, uredi mogućnost zapošljavanja preko on lajn platformi, kao i rad za stranog poslodavca“, rekla je ona.

Bojović je objasnila da članice NALED ukazuju i na potrebu ukidanja administrativnih i finansijskih prepreka kako bi se zapošljavanje povećalo. Razmatra se i dodatno finansijsko rasterećenje rada, regulisanje rada na dva ili tri sata dnevno.

Istraživanje je pokazalo, kako je navela, i da je Srbija druga u Evropi po novom vidu zapošljavanja radu za stranog poslodavca preko platformi. „Međutim, ta oblast nije potpuno uređena propisima i zato želimo da i se to reguliše“, rekla je ona.

Izvor: Beta

Foto: Beta, Agencije