Država tera lekare da vire u cegere pacijenata
Piše: Milenko Vasović
Ne verujem u slučajnost, lekari i medicinsko osoblje su bez njihove volje iskorišćeni kao lakmus papir. Da se vidi kako će javnost reagovati na pomeranje praga tolerancije na korupciju.
Usvajanjem zakona kojim je medicinarima dozvoljeno primanje poklona do 426 evra godišnje, beli mantili su zahvaljujući vlastima izloženi omrazi dobrog dela javnosti.
A šta da rade oni drugi u državnoj službi? Zašto nije slična odredba sročena i za prosvetne radnike. Jesu li oni manje bitni, zar roditelji treba nemo da posmatraju učitelje i profesore koji jedva preživljavaju. Ili recimo sudije, pa može mala korupcija i za njih. A da ne pričam o policiji. Zar treba da budu kažnjeni ako od vozača dobiju 20 evrića?
Nisu vlasti usvojile zakon da bi zaštitili lekare, mada na prvi pogled liči, već da bi pripremile teren za sebe. Da se stvori slika dozvoljenog i opravdanog davanja mita. Da korupcija stekne pravo građanstva, da se i zakonom dozvoli. U početku mala, a posle će rasti i širiti se, kao i svaki tumor. Za taj eksperiment je odabrana meka doktorska varijanta.
Srpske vlasti su izvukle „dragocene“ pouke iz rumunskog iskustva. Sećate se kako se opekla komšijska vlada kada je usvojila dekret kojim se svaka korupcija, poklon (šteta) ispod 44.000 evra ne smatra krivičnim delom. Zapljusnuo ih je talas protesta revoltiranog naroda. Zato je srpski zakonodavac podmetnuo lekare da izdrže prvo kamenovanje.
Tobož prate se svetski tredovi, a u podsvesti se ima odomaćeni običaj čašćavanja doktora, onako od srca. Odrastao sam u kraju gde se za doktora čuvala “dugačka pršuta” i najbolja rakija. Niko to nije smatrao korupcijom već poštovanjem lekara. To je prosto bilo i držanje do sebe od strane pacijenata. Još kad se doca izjasni čija je rakija najbolja, o tome se pričalo danima.
Hoće li lekarima, medicinskim sestrama, laborantima… biti bolje posle pomenutog zakona? Hoće li se smanjiti odlazak u instranstvo? Pa naravno da neće. Umesto da im država sistemski popravi položaj, i ne samo njima, tera ih da gledaju u kese pacijentima. Tera i pacijente da se stide ako su došli “praznih ruku”.
Ubrizgana je opasna klica koja će tiho da razara ionako bolesno srpsko društvo. Šta će da misle bolesnici koji ne mogu da dođu na red za operaciju? Da su nedovoljno dali. Šta kad ih iz državne ustanove upute u privatne klinike i laboratorije. Hoće li im neko tada vratiti “poklon”? Da se ne lažemo, ovo ide samo na ruku mešetarima da bezbolnije rade to što rade. Oni čestiti koji su u ogromnoj većini radiće i dalje naporno za male plate.
Izvor: BIZLife
What's your reaction?
Komentari
-
Dr Milanče Mitovski
СИСТЕМ СА ДВА ЛИЦА, ПРЕМА СЕБИ И ПРЕМА НАРОДУ! Систем у земљи не формира и гради народ, већ његови обележени опоненти. Народ нема времена за то. Он ради гради добра (финансира), његови “изабрани” опоненти се хвале, како је народу добро, а они се пате као патика по блату, ради тог напаћеног народа због своје кривице, а у принципу је невино крив. Систем се поставио као грип. Народ несвесно изазива грип, а затим здраво га подноси и лечи. Систем, осим бриге за свој народ, ради и гради и следеће: ♣ Христос воскресе и то воистину, а ништа друго, само толико. ♣ Систем је толико напредовао, да већину грађана муће Танталове муке. ♣ Наш политички систем је прекројен на они који су здушно за и други који су против првих. ♣ Учесници митинга “Будућност Србије” углавном су оптерећени проблемом Буридановог магарца. Не могу се одлучити између сендвича и флашице воде. ♣ Председник несебично помаже “швајцарцима”, а “динарци” су препуштени сами себи. Ко их шиша? ♣ Чекасмо председника и дочекасмо га. Сада би хтели да оде. ♣ Власти су укинули лекарима примање мито. Сада га озаконише у поклон. ♣ Партија у политици је, бар код нас, оруђе да земља добије власника, а народ буде лични слуга. ♣ Политичари су као жапци, када пресуши једна бара селе се у другу и не мењају песму. ♣ Имамо много обновљивих ресурса. Преовлађују. диктатура, корупција, шлихтерај и… ♣ Многи не верују обећањима политичког система. Сналазе се својом, а не туђом, главом. ♣ Наш владајући систем поседује многе могућности. Изабрао је најгоре, не за себе, за народ. ♣ Систем актуелне власти, између сна и јаве, нама је подарио сан. У сну је најлепше?
-
JOVANA
KAKVA DRŽAVA TAKVI I ZAKONI.MADA OD OVE DRŽAVE NEMA NI ''D''.ŠTA JE SLEDEĆE? DOK EVROPA UKIDA GRANICE MI IH S KOSOVOM I JOŠ ''NEKIMA'' PREKRAJAMO.PA NEČIM MORAMO DA SE ZABAVLJAMO.NAROD MORA DA BUDE ''OKUPIRAN'' GLUPOSTIMA, DA SE ZASTRAŠI RATOM, AKO TREBA I DA SE IZAZOVE, DA NE MISLI NA GLAD, PONIŽENJE, BEDU....GDE JE KRAJ LJUDSKOJ GLUPOSTI NAŠIH ''ODGOVORNIH'' I POSLUŠNIH POSLANIKA KOJI DONOSE OVAKVE ZAKONE, ZARAD ONOGA ŠTO DOBIJAJU ZAUZVRAT....PA I MEDICINARI, DA IMAJU IMALO ČASTI IZAŠLI BI DA PROTESTUJU PROTIV OVAKVOG PONIŽENJA...I DOKLE, I DO KADA, I OD KOGA!? ČAST I POŠTENJE JE OTIŠLO PREKO GRANICE, A ŠLJAM I DALJE VRŠLJA SRBIJOM....NEMA NAM SPASA.
-
Lenka
Umesto da se zakonom propiše zabrana da anja poklona lekarima, ovde se zakonom propisuje novčani iznos koji lekarima treba dati. Neverovatno! To samo može u ovoj zemlji!
-
jasna
Političari su ovom narodu već presudili, a narod je u poslušnosti vlasti izgubio ponos. Ne može se zarad dobijenog radnog mesta u javnom sektoru podržavati politika i vlast, koja donosi ovakve zakone. Posebno je poniženje, da se zarad sendviča i flašice vode paradira vodji, koji je diktator. Sami smo sebi iskopali jamu. Zato se i beži u beli svet jer je ovakvo stanje nepodnošljivo. A ovim zakonom su poniženi i lekari i pacijenti, ali ćute i jedni i drugi.
Sonja NS
Nisam verovala u ovako nesto, dok eto i tako nesto nije potvrdjeno. Ponizavajuce i za lekare, a za pacijente nemoguca misija. Mene je i do sada bilo sramota i teret na moju penziju od 16 000 za ceo mesec, da odnesem kafu ili cokoladu, jer me lekovi kostaju preko 2 000 din.. Bar 80 posto penzionera moze samo da sanja o 100 EUR, to zakonodavac vrlo dobro zna! Deluje da, prakticno, oduzimaju pravo na lecenje penzionerima, a i mnogim zaposlenim. Lekari su i do sada cesto ocigledno davali do znanja na razne nacine, da nema adekvatnog lecenja, bez tutnute koverte. Za njih ne znam, ali sam se osecala bedno i odbaceno, tako bolesna i nemocna da bilo sta ucinim. Verujem da ce lekari, za koje tako nesto nije dostojno coveka i profesije, ipak odlaziti u inostranstvo i dobiti pristojne plate, a ne cekati milostinju od vec ojadjenog i odavno osiromasenog naroda,