Prijavite se na naš newsletter "PREGLED DANA"

Dve nedelje na DRUGOJ PLANETI: Divljina i lepota ISLANDA koju svako mora da oseti (FOTO)

Ukoliko ne možete da čekate na komercijalna putovanja na Mesec ili čak Mars, a želite da iskusite interplanetarni odmor u bliskoj budućnosti – pokušajte sa Islandom. Verovatno ste već videli neke prizore sa ovog ostrva u popularnoj seriji Igra prestola, a ako niste, sigurni smo da će vam fotografije iz ovog putopisa zagolicati maštu.

Petar Popović, SAP konsultant iz kompanije Atos IT Solutions and Services, posetio je u septembru prošle godine Island sa devojkom i kumovima. Za pune dve nedelje obišli su krug oko celog ostrva, i proveli nekoliko dana u Rejkjaviku, najsevernijoj prestonici na svetu.

Prvi utisci sa putovanja?

Priroda, obilje vode u svim agregatnim stanjima i temperaturama, vodopadi, gejziri, negostoljubivi pejzaži nastali kombinacijom vulkanskih erupcija i hiljadugodišnjeg delovanja glečer. Zaista je teško izabrati favorita između toliko utisaka.

Pored prirode, ili zajedno sa njom, interesantno je videti kako ljudi žive na ovom negostoljubivom ostrvu tik ispod polarnog kruga. Oštra klima, velika neplodna prostranstva, zima gotovo bez dnevnog svetla. Iako je standard veoma visok, Island po nekim kriterijumima spada u zemlje trećeg sveta – neumoljiva prostranstva i mala gustina naseljenosti često rezultuju velikom udaljenošću od prve prodavnice, škole, bolnice ili vatrogasne stanice. Ukoliko putujete sami, iskoristite svaku priliku da dopunite gorivo i odete u nabavku.

Kako ste se odlučili baš za tu destinaciju?

Ideja se javila još prošle godine, ali tada zbog poslovnih obaveza nismo mogli da uklopimo odmor u željenom terminu. Što smo više istraživali, Island nas je jače privlačio. Prijatelji su tada uspeli da se iskombinuju i odu, pa smo ohrabreni njihovim iskustvom, zacrtali da put na Island ostvarimo ove godine.

Put u ovu skandinavsku zemlju zaista vredi planirati na vreme, jer je Island ipak mala država sa svega 300 hiljada stanovnika, i potražnja za turističkim sadržajima prevazilazi ponudu. Iz tog razloga, većina stvari značajno poskupljuje dok se izbor smanjuje kako se termin polaska približava.

Šta vam je ostavilo najjači utisak na putovanju?

U osnovnoj školi, na časovima geografije “bubalo se” puno nepotrebnih podataka o privredi i ekonomiji stranih zemalja. Sigurno se u tim udžbenicima može saznati tačno koliko je ovaca bilo na Islandu 1984. godine, ili koliko je tona usoljene haringe izvezeno 1983.

Ono što u njima nećete pročitati su podaci o broju vodopada, glečera, zvezda koje trepere na noćnom nebu bez svetlosnog zagađenja, dok oko njih pleše polarna svetlost, i još važnije o lepoti tih prizora. Fenomenalna, nestvarna priroda ostavila je najjači utisak na nas. Nakon dve nedelje, nismo mogli lako da se opredelimo ne za jedan, nego ni za pet najlepših vodopada.

Impresivni Seljalandsfoss nam je bio prvi, Svartifoss – okružen bazaltnim stubovima ličio je na crne moćne orgulje… Šetnja do najvišeg, Glymur-a nas je ostavila bez daha, bučni Gullfoss nas je dočekao sa dugom, a Hraunfossar je, pred kraj, bio potpuno poseban, zlatan na popodnevnom svetlu. Nakon njega, kad smo se još jednom prevarili kako smo već sve videli – oduševio nas je nestvarno plavi Bruarfoss.

Iako nam vodopadi nisu dosadili, daleko od toga da su jedina atrakcija na Islandu. Šetali smo po glečeru, posmatrali kitove, videli severnu svetlost. Nekoliko puta smo iskoristili priliku da se bućnemo u termalnoj vodi koje na ostrvu ima u izobilju. Postoji nekoliko najpoznatijih laguna – bazena sa toplom vodom koji su uređeni kao male banje. Pored toga, lako se mogu naći i manje uređene varijante – tople kade ili čak rečice u kojima se možete besplatno okupati i zagrejati, nezavisno od spoljne temperature.

Domaćinstva na Islandu se uglavnom snabdevaju toplom vodom iz termalnih izvora, tako da tuširanje nije vremenski ograničeno – ukoliko vam ne smeta miris sumpora koji ova voda ima. Sa druge strane, hladna voda je među najčistijim na svetu, nema neprijatan miris i može da se pije.

Da li ste probali nešto novo što vam se dopalo ili nije?

Čuveno jelo koje se može naći na Islandu je fermentisana ajkula, ali se nismo usudili da je probamo, i to bismo preporučili samo gurmanima spremnim na sve. Sušeni bakalar je takođe karakterističan za Island. U okolini Rejkjavika se mogu videti čitave farme na kojima se na posebnim stalcima suši riba u ogromnim količinama. Veoma je bogata proteinima, ali je toliko suva da se praktično ne može žvakati. Trik je da ni ne pokušavate – prvo je treba držati u ustima desetak sekundi, pa tek onda započeti žvakanje. Ukoliko volite ribu, ukus će vam se najverovatnije dopasti. Lagana je i dugotrajna, pa je lako možete doneti i kao autentičan suvernir sa Islanda. Pored ribe (ali nikako uz nju), probajte i Skyr – vrlo interesantan islandski voćni jogurt.

Da li biste ovakvo putovanje preporučili nekome i zašto?

Island se može posetiti i iskusiti na mnogo načina, u zavisnosti od afiniteta i budžeta. Sa koje god strane da mu priđete, biće to avantura za pamćenje a naš utisak je da je najveća atrakcija na ovom ostrvu – priroda. Ukoliko vam mnogo smeta hladnoća ili kiše, ili pak preferirate izlaske i gradsku vrevu – bolje ćete se provesti u nekom toplijem evropskom gradu.

Koliki budžet treba izdvojiti za ovo putovanje?

Standard na Islandu je veoma visok, i kada se na to doda činjenica da se radi o dosta zabačenom ostrvu, jasno je da su i cene visoke. Međutim, ukoliko se dobro organizujete, ovo putovanje ne mora biti previše skupo. Ako planirate da obiđete celo ostrvo, obavezno iznajmite automobil nekoliko meseci unapred. Najekonomičnija varijanta je putovanje u četvoro, jer se mnogi troškovi dele. Prodavnice kao što su Bonus ili Kroner nisu mnogo skuplje od naših hipermarketa, pa – ukoliko ste spremni da sami kuvate – hrana ne mora biti velika stavka u budžetu.

Dva miliona turista, koliko ih godišnje poseti Island, pošteno namuče lokalnu infrastrukturu, tako da su cene smeštaja uglavnom vrlo visoke. U skladu sa rastom interesovanja, smeštaj je u poslednjih nekoliko godina poskupeo, ali se sa druge strane razvila i raznovrsna konkurencija. Kampovanje na Islandu je, imajući u vidu vremenske prilike, neočekivano rasprostranjeno, a glavni razlog tome je neuporedivo jednostavnija infrastruktura, dok je najveća prednost – fleksibilnost koju nudi u odnosu na standardni smeštaj. Podjednako su zastupljene sve vrste kampovanja – od prostih šatora, preko prerađenih kombija do pravih, velikih kampera.

Ukoliko niste spremni za veliki izdatak, ili nemate dovoljno dana odmora na raspolaganju – možete obići Rejkjavik, zlatni krug (“Golden circle”) i eventualno još neku obližnju lokaciju za svega 5-6 dana, i naravno manje novca.

Koje je najlepše doba godine za ovakvo putovanje?

Turistička sezona je na vrhuncu u julu i avgustu. Za izbegavanje gužve, a da bi se iskoristio dug dan i ne previše hladno vreme – početak septembra je dobar izbor. Cene smeštaja i iznajmljivanja automobila su tada već u blagom padu, a putevi su još uvek otvoreni. U oktobru već počinju da se zatvaraju zabačeniji makadamski putevi zbog padavina i snega. Malobrojni Islanđani jednostavno ne mogu da održavaju infrastrukturu na celom ostrvu, pa tako neki predeli zimu provode u svojevrsnoj hibernaciji. Za malo veće avanturiste, tu su i zimski meseci sa svojih “pedeset nijansi bele”. Kratki dani i surova klima će vam donekle ograničiti kretanje, ali ćete zato gotovo sigurno biti nagrađeni igrom polarne svetlosti, nižim cenama i znatno manjom gužvom.

Ovde možete da pogledate fotografije sa ovog egzotičnog putovanja:

Izvor: BIZLife

Foto: Privatna arhiva

What's your reaction?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

developed by Premium Factory. | powered by Premium Hosting
Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

MAGAZINE ONLINE